DijalogNajnovije

Hoti: Optužuje vlast u Srbiji da se igra pitanjem nestalih

Šef delegacije za razgovore sa Srbijom o pitanju nestalih lica Andin Hoti izjavio je da Evropska unija mora da garantuje da će pitanje nestalih dobiti epilog pre konačnog dogovora dve zemlje. On je naveo da se Srbija ovim pitanjem igra tako što ne daje tačne podatke o više od 1.600 nestalih osoba.

Pre početka iskopavanja na lokacijama za koje se sumnja da imaju masovne grobnice u Srbiji, Hoti je rekao da bi trebalo dostaviti satelitske snimke. Predsednik Vladine komisije za nestale ocenjuje da ne bi trebalo da se ponovi ono što se desilo u Rudnici i Kiževaku u Srbiji.

“Nažalost, do sada je obavljeno 2700 iskopavanja, a 1600 ljudi se vodi kao nestalo. To znači da je veliki izazov koji imamo nedostatak tačnih informacija. Nedostatak odgovarajućih informacija o tome gdje se ove nestale osobe mogu nalaziti. Ne govorim samo o masovnim ili pojedinačnim grobljima, već io podacima drugih ljudi koji nisu nužno poginuli u ratu, bili su živi odvedeni. Imamo mnogo dokaza da su mnogi ljudi živi odvedeni sa Kosova i njihova sudbina se više ne zna, šta se do sada dešavalo”, izjavio je Hoti.

Andin Hoti, koji traži i podatke o svom ocu Ukšin Hotiju, kaže da nema normalizacije odnosa bez suočavanja Srbije sa prošlošću. Prema njegovim rečima, jedina adresa za ove zločine je Beograd, jer su mnogi lideri tokom rata i dalje na pozicijama.

„Nedostatak tačnih informacija je rezultat igre Srbije da se i posle 22 godine u političkoj formi pozabavi pitanjem nestalih lica. I dalje se poigravaju s tim pitanjem, još uvijek ne serviraju tačne podatke o zločinima koje su počinili, ali pokušavaju da nam daju informacije putem nekih lažnih dokumenata, ponekad i manipulisanih, što naravno ne rezultira beznalaznim. Srbija ni danas nije spremna da sarađuje sa nama i suoči se sa prošlošću“, dodao je on.

Hoti ističe da je u protekloj godini bilo više od 100 sastanaka sa međunarodnim predstavnicima na kojima se radilo o pitanju nestalih osoba. Na svim tim sastancima obećao je da će tražiti rasvetljavanje sudbine nestalih i otvaranje sve ratne dokumentacije koju Srbija poseduje.

„Potreban nam je veći pritisak i veća saradnja međunarodne zajednice. Zato što nemamo priliku i pritisak za pritisak na Srbiju. Znamo ovo, međunarodni faktor, EU, SAD, Velika Britanija su prijatelji Kosova da se više fokusiraju i uslovno pojačavaju pritisak na Srbiju, kako bi ovo pitanje dobilo epilog”, rekao je on. tej.

U posebnom sporazumu o nestalim licima on dodaje da Kosovo ne može biti strana.

“Pored zahtjeva za dokumentacijom i njihovom arhivom, imamo i zahtjev Briselu i Evropskoj uniji da nam budu garanti. Mi smo to pokušali, ima 22 godine, ima 16 godina bilateralnih susreta sa Srbijom i dokazali smo da je još 1600 nestalih i vidimo rezultat. Zato zahtevamo i veoma je potrebno da Brisel bude garant naših susreta sa Srbijom. Brisel nam mora garantovati da pitanje nestalih prije konačnog sporazuma mora dobiti epilog.

Dalje, pitanje 300 neidentifikovanih posmrtnih ostataka koje se dogodilo u prištinskoj mrtvačnici, kaže da bi trebalo da se okonča ove godine.

Šef kosovske delegacije za razgovore o nestalima Andin Hoti kaže da se u Štavalu u Srbiji očekuje početak iskopavanja i da imaju informacije o mnogim drugim masovnim grobnicama.

Tokom protekle godine, posmrtni ostaci samo 25 ljudi predati su članovima porodica na sahranu. U Kiževku u Srbiji identifikovani su posmrtni ostaci devet osoba, sedam mladih žena i dva okupljanja.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort