NajnovijeRegion

“Zatvoreni Balkan”

Rama, Vučić, i Zaev, inicijatori „Balkanskog mini Šengena“, koji je u međuvremenu promenio naziv u „Otvoreni Balkan“, sastali su se nekoliko puta tokom 2021. godine, a isto toliko puta „vršili“ diplomatski pritisak na Kosovo da postane deo iste.

Regionalna inicijativa za “Otvoreni Balkan” nije finalizirana. Tri godine nakon ozvaničenja, u članstvo se računaju samo države osnivači, Srbija, Albanija, Sjeverna Makedonija. Na brojnim sastancima triju zemalja, pored potpisivanja sporazuma i memoranduma, upućivani su zahtjevi da se pridruže Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Institucije Kosova su odbile da se angažuju s tim sa obrazloženjem da ne može da zameni Berlinski proces, a još gore je šansa da se poveća uticaj Rusije i Kine u regionu. Vlada Kosova premijera Aljbin Kurtija nije blagoslovila ovu inicijativu u ime Kosova. Kosovska strana je, pored odbijanja, pripisala velike zasluge Vladi Albanije koja je uključena u ovaj projekat. To je izazvalo sukob Rame i Kurtija, o čemu su se vodile debate na drugim međunarodnim forumima.

Albanski premijer Rama nekoliko puta je obrazložio da njegova podrška ovom projektu nije argument da radi protiv interesa države Kosovo.

“I ako neko izađe i kaže u ovoj inicijativi, evo zla, evo zavere, evo tajne, ali sa činjenicama, onda… Ovo je inicijativa koja govori o budućnosti i komunicira o budućnosti ” , zaključio je Rama.

Isti je optužio svog kolegu sa Kosova da podržava opoziciju da učestvuje u inicijativi u zaverama.

„Otvoreni Balkan nije ništa drugo do oruđe regiona za implementaciju Berlinskog procesa. Ko ovo dvoje postavi jedno protiv drugog ili to namerno ili ne razume. Najvažnije je da su teorije zavere da inicijative organizuju treće sile ili ih ovde baca EU da nas lažu da napravimo mini-EU ovde da nas ne uvode u EU su dokeri. Neverovatno je da Kosovo to ne koristi, već ostaje i pravi teorije zavere”, izjavio je on na zajedničkoj konferenciji sa Angelom Merkel, posle sastanka koji je nemačka kancelarka imala sa predstavnicima šest balkanskih zemalja. Premijer Kosova je u ovoj aktivnosti nastavio da brani svoju ideju da za integraciju u Evropsku uniju jedini put ostaje Berlinski proces.

“Berlinski proces je neophodan, ali i dovoljan za evropsko putovanje i nema potrebe za drugim varijantama. Balkan nije 3 države, nego ni 6 država, to je najmanje 12 država. Razlika između Berlinskog procesa i „Otvorenog Balkana“ je u tome što u ovom drugom nemamo EU. “Republika Kosovo je nezavisna država za koju se svi moramo obavezati, bez obzira na našu poziciju, i tražiti njeno priznanje, a ne očekivati ​​razumevanje Srbije za nepriznavanje nezavisnosti Kosova”, rekao je Kurti iz Tirane.

Kritike na odbijanje Kosova uputio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Ako je za vas potcenjivanje da se Kosovo stavlja sa zvezdicom, stavite Srbiju kvadratom. Nemojmo da tražimo izgovore za nedostatak saradnje, ne tražimo izgovore da ekonomije ne rade, nemojmo da tražimo izgovore da ljudi ne rade. Nemam pojma zašto oni ovde ne učestvuju“, rekao je Vučić.

Za razliku od Rame i Vučića, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev rekao je da je na institucijama Kosova da odluče da li žele da se pridruže ovoj inicijativi. Više je govorio o koristima, posebno ekonomskim od ove inicijative.

“Zajedno pozivamo i ohrabrujemo naše kolege da se ujedine zarad naših naroda, svi smo na Balkanu, svi smo na Zapadnom Balkanu i Evropi. Da stvorimo viziju za pravi razvoj i za dobrobit svih naših građana“, naglasio je Zaev.

Međutim, Vlada Kosova je izrazila sumnju da „Otvoreni Balkan“ stvara teren za interese Rusije i Kine u regionu.

“Ono što ne bismo trebali činiti je da pobjegnemo od svojih obaveza radnjama koje na kraju stvaraju još veću konfuziju među nama i daju priliku drugim stranama da ih iskoriste. Ovo je ideja Novog Sada, jer ono što se zove mini Šengen, to je inicijativa koja nema viziju za region i kao takva odbacuje Republiku Kosovo. Ohrabrujem sve nas da se vratimo agendi EU i transatlantskim odnosima.

“Nezadovoljstvo EU ne bi trebalo instrumentalizirati zemljama koje ne vole NATO ili podržavaju Rusku Federaciju”, rekao je premijer Kurti u jednoj od rasprava o ovom pitanju.

Sam Kurti je, umjesto toga, predložio drugu inicijativu za regionalnu saradnju, koju je nazvao “SEFTA”.

“Otvorenom Balkanu” protive se opozicija na Kosovu iu Albaniji

U skladu sa Kurtijem za “Otvoreni Balkan” izjavili su i predstavnici opozicionih partija na Kosovu. Kurtijev stav je podržao čak i predsedavajući Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku, uprkos činjenici da je njegova stranka, kada je bio na vlasti, u Vašingtonskom sporazumu proglasila da je postala deo „Balkanskog mini Šengena“ . Abdidžiku je rekao da zemlja treba da učestvuje u regionalnim inicijativama kada bude prihvaćena kao država ravnopravna sa ostalima.

„Otvoreni Balkan, prije nego što bude ekonomski projekat, ipak je politički projekat. Ekonomske koristi postaju beznačajne pred srpskim političkim poricanjem – i to treba da shvate svi koji su uključeni, a posebno naše kolege u Albaniji. Vlada Kosova ionako mora razgovarati sa Albanijom i tamošnjom vladom. Besmislena tenzija u našim odnosima – uglavnom zbog bezobzirnog mešanja našeg premijera u izbore početkom ove godine – učinila je da se naši putevi ispred Srbije po prvi put u istoriji posle 30 godina razdvoje. A to je samo po sebi katastrofa. Kosovo i Albanija moraju da imaju mišljenje i stav“, rekao je Abdidžiku.

Sa stavom izvršne vlasti o neučestvu u “Otvorenom Balkanu” složio se i bivši premijer Ramuš Haradinaj.

“Imali smo svoje primjedbe na ovu inicijativu, jer je Kosovo na početku bilo u neravnopravnom položaju i mislim da je dobro što se premijer Kurti nije uključio u ovaj slučaj, jer nismo u ravnopravnoj poziciji i ne možemo ići kao drugi za stolom.

Za razliku od opozicije na Kosovu, koja je stala na stranu premijera Kurtija, albanska opozicija se protivila inicijativi Edija Rame. U albanskom parlamentu održana je interpelacija, gde su poslanici “Otvoreni Balkan” nazvali Jugoslavijom. Ovde je potrebna šira rasprava koja bi trebalo da se obavi pre najave ove „mini Šengenske“ inicijative u Novom Sadu, koja zapravo teži povećanju inicijativa zajednica u regionu. „Još gore, on je zahtevao i traži njihovu zamenu takvom inicijativom sa Vučiićem kao protagonistom i garantom, sa inicijativom da ste vi postali pristalica, gospodine premijeru“, rekao je Tritan Šehu, zamenik BD.

Za EU je Berlinski proces nezamjenjiv

Istovremeno, „Otvoreni Balkan“ se razmatrao kao konkurentska inicijativa Berlinskom procesu. Ovo je rekao evropski komesar Miroslav Lajčak.

„U ovom slučaju ‘Otvoreni Balkan’ ne bi bila zdrava konkurencija. Već imamo mnogo sličnih inicijativa poput CEFTA-e, gdje ne nedostaje primjer za još jedan originalni format poput ovih. Ono što je važnije jeste da se izmeri sposobnost ovih formata da približe region EU kako bi se stvorili evropski standardi i norme”, rekao je Lajčak.

Isti stav dijeli i bivša njemačka kancelarka Angela Merkel, koja je tokom posjete Tirani izjavila da podržava regionalne inicijative, ali Berlinski proces ostaje nezamjenjiv.

“Razgovarali smo o početku radova na Autoputu mira. Druga tema je bila da će u trenutku kada nam se pridruže zemlje ovog regiona, postojati zemlje koje će biti stavljene pred obaveze klimatske neutralnosti. Izričito pozdravljam i projekat regionalnog zajedničkog tržišta sa 4 sporazuma, iako svi ne sarađuju na implementaciji ovih sporazuma. “Berlinski proces se ne može zamijeniti”, rekla je Merkel.

Pored nedostatka podrške EU i nemogućnosti da se inicijativa proširi na ostale tri zemlje Zapadnog Balkana, projekat je dobio još jedan udarac kada je jedan od njegovih inicijatora Zoran Zaev podnio ostavku na mjesto premijera Sjeverne Makedonije. Iako je njegova ostavka i dalje bila deklarativna, on nije prisustvovao sledećem sastanku u Beogradu. Umjesto njega, Sjevernu Makedoniju predstavljao je potpredsjednik Vlade Nikola Dimitrov. Na tom sastanku izrazio je optimizam za nastavak rada svog prethodnika.

„Regionalna saradnja je hrabar, odgovarajući i evropski izbor. Politička situacija u Sjevernoj Makedoniji nije laka, ali ne možemo sebi dozvoliti da propustimo tako važnu inicijativu. Što bolje sarađujemo u regionu, to ćemo više moći da ubeđujemo druge da mi nismo region problema, već da pružamo rešenja“, rekao je Dimitrov.

Novembarskim sastancima na neformalnom nivou jednom prilikom se pridružio i predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić. Ali, iako je viđen na večeri sa Vučićem, a dan kasnije i na zvaničnom sastanku sa njim, Krivokapić m je negirao da će Crna Gora biti uključena u “Otvoreni Balkan”.

Sporazumi sa “Otvorenim Balkanom”

Inicijatori “Otvorenog Balkana” su više puta argumentovali prednosti otvaranja granica, posebno u razvoju privrede. Osvrćući se na memorandum potpisan u oktobru ove godine, za slobodno kretanje robe, premijer Rama je rekao da je to uticalo na rast albanskog izvoza.

„Konkretno, Albanija ima 371 izvoznika u Severnoj Makedoniji i 165 izvoznika u Srbiji. A pošto je suština ove debate Srbija, dajem još jedan trag koji bi mogao pomoći u razradi ideje i ilustrovanju potrebe za ovim mehanizmom. Od 165 albanskih izvoznika u Srbiji, njih 57 su izvoznici voća i povrća”, rekao je Rama u interpelaciji u albanskom parlamentu na ovu temu.

U julu je u Skoplju potpisan sporazum o zaštiti i spašavanju od prirodnih katastrofa za zapadni Balkan. U međuvremenu, memorandum za slobodno kretanje građana kroz tri zemlje.

Na narednom samitu, koji se očekuje u Tirani, tri zemlje “Otvorenog Balkana” imaju drugačiji cilj.

“Imali smo i podršku, moramo letjeti jer zaostajemo za razvijenim evropskim zemljama da imamo veliki napredak. Imamo velika kašnjenja koja ćemo pokušati riješiti. Reciprocitet kupovine nekretnina je jedan od njih i bog zna koje su birokratske stvari dio. Samit u Tirani će se održati nakon Božića, 25.-26. ili 28. decembra, ali o tome odlučuje Rama. Potpisaćemo memorandum sa radnim dozvolama. “Najočajniji sam od svih kada se ne realizuju”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Između ostalog, trojac Rama, Vučić i sada Dimitrov(novi sjevernomakedonske Vlade), dogovorili su se da granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije budu ukinute od 1. januara 2023. godine.

Uprkos svim ovim sporazumima i pozivima na regionalnu saradnju između zemalja Zapadnog Balkana, „Otvoreni Balkan“ u 2022. godini izgleda se računa bez ostale tri zemlje, Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort