NajnovijeSvijet

Moskva će sve teže kupovati lojalnost stanovništva

Predstojeća godina u ruskoj politici verovatno će biti obeležena kontinuiranom represijom nad ostacima političke opozicije i nezavisnih medija, predviđaju tamošnji posmatrači političkih prilika, prenosi portal themoscowtimes.com.

Nakon godine u kojoj je radikalna „nesistemska“ opozicija okupljena oko uhapšenog opozicionara Alekseja Navaljnog gotovo uništena, a mnoštvo nezavisnih medija proglašeno „stranim agentima“ analitičari se slažu da je sledi još toga.

„Režim će ostati autoritaran i nastaviti sa iskorenjivanjem civilnog društva“, smatra Andrej Kolesnikov, analitičar istraživačkog centra Karnegi. „U ovom trenutku to ne može da se zaustavi“. Dodaje da je nemoguće predvideti šta će se desiti niti da li će izbiti novi nemiri ali smatra da će državi biti teže da kupi lojalnost stanovništva.

Portal ukazuje da će više izazova uticati na rusku politiku u narednoj godini – od ekonomske stagnacije preko kontinuirane pandemije do klimatskih promena.

U najmanju ruku, ne treba očekivati bilo kakvo političko odmrzavanje, ili popuštanje opozicije“, rekla je Tatjana Stanovaja, osnivač R.Politik, političke konsultantske kuće.

Videćemo dalje pooštravanje zakona, biće više „stranih agenata“, nepoželjnih organizacija i političkih gonjenja.

S obzirom da je pokret oko Navaljnog sada razbijen, a njegovi lideri u zatvoru ili egzilu, a veći deo ruskog civilnog društva demontiran, bezbednosne službe će verovatno ciljati na nove protivnike.

Stanovaja smatra da su jedina za sad očita meta strani IT giganti, čija je pozicija na ruskom tržištu u poslednjih godinu dana bila izložena jakom pritisku. Ona navodi uspešnu kampanju ruskih vlasti da primoraju Gugl i Epl da uklone pominjanje taktičke šeme glasanja Navaljnog uoči septembarskih izbora za Državnu dumu, te njihove zahteve da društvene mreže Fejsbuk, Tviter i TikTok izbrišu sadržaj koji je identifikovan kao ilegalan, što se vidi kao cilj za nastojanje da se ruski internet stavi pod kontrolu Kremlja.

Kupovina ruskog domaćeg Fejsbuk konkurenta VKontakte od strane Gasproma u decembru nagovestilo je ozbiljnije pokušaje vlade da ispuni svoja obećanja o stvaranju „suverenog interneta“ za Rusiju.

„Verovatno će doći do ozbiljnih promena u odnosima između države i internet giganata“, ukazuje Stanovaja.

Drugi kandidat za represiju će verovatno biti Komunistička partija Rusije, druga po veličini u parlamentu.

Zbog širokog nezadovoljstva vladajućom partijom Jedinstvena Rusija uoči septembarskih izbora za Dumu, Komunistička partija (KPRF) je bila pod pritiskom nakon što su neki istaknuti članovi pozivali na proteste protiv navodnih nameštanja glasova u korist vladajuće partije.

Šef moskovskog KPRF-a Valerij Raškin, lider radikalnog krila stranke koji je bio aktivan u težnjama da stranka sarađuje sa Navalnijevim pokretom, uhapšen je u oktobru pod optužbom za krivolov.

On kaže da je njegovo hapšenje politički motivisano. Pošto mu je nedavno oduzet poslanički imunitet, suočava se sa pretnjom krivičnog gonjenja i gubitkom mandata.

Za Konstantina Kalačova, šefa istraživačke tink tank Političke ekspertske grupe, komunisti će se verovatno suočiti sa još problema u ovoj godini – pritiskom na rukovodstvo da protera radikalne poslanike i članove.

„Komunisti su poslednja partija koja je uspela da sačuva deo svoje nezavisnosti“, rekao je Kalačov. „Naravno, Kremlju se to ne sviđa.

Za Kalačova, komunisti, čiji su mnogi mlađi kadrovi otvoreno simpatisali Navaljnog i koji još uvek komanduju velikom, istinski nacionalnom bazom podrške, sada su glavni domaći izazovi vlasti.

Da bi zemlja ostala ujedinjena, vlastima su potrebni neprijatelji“, dodao je. „Nesistemska opozicija je uništena, ali Kremlju je i dalje potrebna peta kolona. U novoj godini to bi mogli postati komunisti.”

Među analitičarima postoji široko slaganje da veliki protesti protiv Kremlja neće biti verovatni 2022. nakon što su ulične demonstracije koje je početkom 2021. organizovao Navaljnijev tim prekinute masovnim hapšenjima i, u mnogim slučajevima, brutalnim nasiljem.

Tako da su rizici od učešća na protestima protiv Putina jednostavno postali previsoki.

„Ove godine neće biti velikih političkih turbulencija“, smatra Aleksej Muhin, šef Političkog informativnog centra povezanog sa Kremljom.

„Ako se to ipak dogodi, biće to tek 2023. i biće u vezi sa približavanjem predsedničkih izbora godinu dana kasnije.

Za mnoge stručnjake, kontinuirana pandemija, koja je korišćena za kriminalizovanje uličnih protesta, igraće na ruku vlastima tako što će se suprotstaviti široko rasprostranjenom nezadovoljstvu.

„Civilno društvo nije zadovoljno kako stvari stoje, ali epidemija kovid je snažan faktor protiv neslaganja“, rekao je Muhin.

Međutim, usred osnovnog nezadovoljstva zbog pada životnog standarda, rastuće inflacije i ekoloških problema, neki stručnjaci veruju da bi lokalizovani uzroci nezadovoljstva mogli da izazovu nemire u provincijama.

Prema mišljenju eksperata postoji mogućnost protesta poput onih protiv hapšenja popularnog lokalnog guvernera u regionu Habarovsk 2020. ili protiv projekta deponije na Arktiku 2019. kao modeli za potencijalne nemire ove godine.

Za Stanovaju, međutim, jedini potencijalni podsticaj za akciju mogla bi biti pooštrena ograničenja usled kovid 19.

„Raspoloženje javnosti je trenutno agresivno, a dodatna epidemiološka ograničenja pandemije mogu da preokrenu ravnotežu“, smatra Stanovaja. Analitičari se takođe složili da će kovid ostati izazov u ​​narednoj godini.

S obzirom da stopa vakcinacije u Rusiji ostaje ispod 40 odsto usred široko rasprostranjenog skepticizma u vezi sa vakcinom i porasta broja smrtnosti, pandemiji se ne nazire kraj, što je nedavno priznao portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Što se tiče spremnosti ljudi za vakcinaciju, situacija se veoma sporo popravlja“, smatra i Kolesnikov. „Bez dodatnih podsticaja za vakcinaciju, poput priznanja vakcina sa Zapada, kampanja vakcinacije će propasti“, dodaje.

Epidemiološka politika Kremlja u narednoj godini verovatno će dati prioritet izbegavanju političkih posledica nepopularnih ograničenja umesto minimiziranju uticaja pandemije, kažu stručnjaci.

„Ruske vlasti su veoma zabrinute da ostanu na pravoj strani javnog mnjenja“, kaže Kalačov, o potencijalnim merama za obaveznu vakcinu. Dodaje da Kremlj neće žrtvovati svoju popularnost zarad javnog zdravlja.

Stručnjaci se takođe slažu da će kovid nastaviti da koči ekonomski oporavak Rusije, što predstavlja politički problem za Kremlj.

Neki očekuju da država poveća potrošnju kao odgovor, sa posebnim fokusom na nacionalne projekte – niz ambicioznih programa za podizanje životnog standarda koji do sada uglavnom nisu realizovani.

„Biće mnogo usredsređeni na socijalnu potrošnju, usmerenu na posebno ranjive grupe“, prognozira Muhin, podsećajući na niz jednokratnih isplata vojnim licima i penzionerima uoči jesenjih izbora u Dumi.

„To će, nažalost, povećati inflaciju, ali će smiriti deo društvenog nezadovoljstva.“

Ali s obzirom na to da će ekonomski rast verovatno biti ograničen, te da se predviđa visoka inflacija, nizak rast BDP-a i smanjenje ruskog izvoza fosilnih goriva izazvanim klimatskim promenama, sposobnost Kremlja da ublaži socijalno nezadovoljstvo biće u padu a samim tim i ruska politika.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort