NajnovijeReakcije

Reakcija Stanislava Miloševića na tekst o dešavanjima u Petnici od juna do danas

Nakon što je na portalu N1 objavljen autorski tekst dramaturškinje i dramske spisateljice Tijana Grumić, koja je bila saradnica i rukovoditeljka seminara u Istraživačkoj stanici Petnica (ISP), a koja je želela da podeli svoje iskustvo tokom više od pola godine od kada je objavljena vest da se u toj obrazovnoj ustanovi događalo seksualno nasilje, redakciji se javio Stanislav Milošević, bivši polaznik, saradnik i rukovodilac seminara Astronomije u ISP. “Naravno da je bivša uprava odgovorna zbog nastale situacije i zbog ugrožavanja stanice, a ne žrtve koje su izašle u medije, ili koleginice i kolege koji su bojkotovali rad. To ne smemo da zaboravimo. Oni koji su ostali, nisu ostali s namerom da vrate stvari na staro, niti da nešto zataškaju, niti da vređaju žrtve. To je spin. Ostali su, jer su videli prostor da se dese promene, jer im nije bilo jasno kako će promene da se dese, ako svi odemo, ko će da ih donese – ljudi koji su ostali, a zbog kojih smo otišli jer ne donose promene?”, naveo je između ostalog Milošević.

Tekst Stanislava Miloševića prenosimo u celosti:

Petnica od juna do decembra 2021 – zašto je veliki broj ljudi ostao?

„U tekstu objavljenom na N1 pojavio se jedan uvid autorke teksta i bivše koleginice Tijane Grumić o funkcionisanju Istraživačke stanice Petnica od juna 2021. do kraja ove godine.

Hteo bih da doprinesem ukupnoj slici i svojim utiskom, koji se možda u nekim stvarima razlikuje od Tijaninog utiska.

Tačno je, Petnicu su napustili sjajni ljudi koji su tu proveli ne mali broj godina. U pitanju su koleginice i kolege sa 3 seminara. Mogao bih i da napišem da je to 3 od recimo 17 ili 18 seminara, ali nije bitno prebrojavanje. I saradništvo jednog seminara da je otišlo mnogo je i svakako razlog da se pitamo zašto je to tako. Odmah da podvučem da je to njihovo pravo i razumevanje i poštovanje sa moje strane, kao kolege saradnika i rukovodioca seminara ne izostaje.

Pokušaću da predstavim ovaj period od juna do decembra 2021. kako je izgledao iz moje perspektive.

Jedan od problema funkcionisanja nije bio samo odnos uprave i prema upravi, vec i odnos između rukovoditeljki i rukovodilaca različitih seminara. Možda je to razlog zašto su ljudi koji su otišli, odnosno seminari koji se ne realizuju ipak značajna manjina. Razlog je međusobno nepoverenje. Sa druge strane, naravno da je bivša uprava odgovorna zbog nastale situacije i zbog ugrožavanja stanice, a ne žrtve koje su izašle u medije, ili koleginice i kolege koji su bojkotovali rad. To ne smemo da zaboravimo.

Mali broj ljudi, ponavljam mali broj ljudi iz bloka seminara koji su bili u bojkotu je iznosio ne samo apele ili pozive na konstruktivne diskusije, vec i ultimatume, istovremeno komunicirajući kroz tekstove u listu Danas i na taj način vršeći stalni pritisak kroz vesti o tome kako je 2/3 seminara u bojkotu, kako uprava ne radi ništa, pri čemu je uprava promenjana, ali se na toj reči instistira da bi se odao utisak kontinuiteta, itd. Jedan broj kolega mi je iz grupe koja bojkotuje rekao da se ne slaže sa tim, ali ne zna odakle cure vesti. Naravno, ne isključujem mogućnost da mozda ja ovde grešim, odnosno da su tekstovi u Danasu nastali bez konsultacije bilo koga iz Petnice i zato ovo uzmite kao moj utisak, a mislim da su sličan utisak imali i kolege sa drugih seminara koji su nastavili s radom.

Kompromis se tesko mogao postici između rukovodilaca. Ne znam da li je zato je od manjinske grupe seminara u bojkotu tražen direktan kanal komunikacije ka Upravnom odboru i Savetu, ali iz perspektive druge strane to je izgledalo kao nametanje stava manjinske grupe, kao stava celog kolektiva.

Ne želim da kažem da je većina uvek u pravu, daleko od toga, ali ta većina ume da prepozna činjenično netačne stvari u tekstovima koji se objavljuju (ne govorim o tekstu koji je izašao u Vremenu) i da se zapita koji je motiv za to, kada ne postoji neslaganje oko toga šta ne valja u Petnici i šta mora da se promeni.

Takođe, ako se neko ne složi sa takvim načinom rada, bez obzira što su ciljevi isti, biva okarakterisan kao neko ko vređa žrtve.

Primera radi, ukoliko diskutujemo na zatvorenom sastanku o temi koja se tiče procedura, u slučaju neslaganja, a bilo ih je (npr da li prvo Statut, pa konkurs, ili obrnuto), posle sastanka stižu pitanja zašto vređa žrtve – a predloženo je da prvo donesemo Statut gde ćemo se svi dogovoriti i usaglasiti način izbora direktora i svih tela Petnice i onda raspisati konkurs, ako je to način izbora (lično protiv tog načina nemam ništa protiv). To je jedan od primera.

Meni nije poznato da je iko iz UO ili programskih komisija vršio pritisak da se nastavi sa normalnim radom, bar što se seminara koji sam vodio tiče, a i sa nekoliko drugih sa kojima sam razgovarao.

Mislim da niko nije ni mogao, niti imao neku moć u tom trenutku da zahteva od nekog da nastavi sa radom mimo svoje volje. To je zaista malo verovatno.

Ako se to ipak dešavalo, odnosno ako neko nije bojkotovao, već je nastavio sa radom protiv svoje volje, to je za osudu onih koji su vršili pritisak. Ako je sa druge strane, u nekim slučajevima postojao pritisak da se bojkotuje, ni to nije za pohvalu.

Sastanak sa predstavnicima Saveta u junu nije nastao zbog insistiranja dela seminara koji bojkotuju, naprotiv, na sastanku na kojem je bilo preko pedeset ljudi sa svih seminara je dogovoreno da se ne bismo delili, da uputimo zajednički zahtev za sastanak, što se i desilo, ali eto, danas se retroaktivno ponovo povlače linije između seminara, što je ilustracija podeljenosti i nepoverenja. Zašto to pominjem, zato što mislim da je to bitna stvar, ako sagledamo ceo kontekst funkcionisanja, ne samo pogrešni potezi uprave u ovom periodu, kojih je nesumnjivo bilo.

Tačno je i da Majić i Bozić rade na svojim radnim mestima, iako su podneli ostavke na rukovodeće funkcije. Da li se slažem sa tim, pa ne, niti se slaže većina onih koji su ostali. Nije tačno da imaju aktivnu ulogu u bilo kakvoj realizaciji seminara. U svakom slučaju, ako ne postoji dovoljan formalni razlog da daju i otkaz pored date ostavke, onda zbog suštinskih razloga to svakako treba da učine.

Neću da pričam umesto nove programske direktorke (za koju je odmah traženo da podnese ostavku, pri čemu razlozi traženja ostavke nisu jasni) šta je urađeno od juna do danas.

U svakom slučaju nije istina da nije ništa urađeno. Možda je nekom sporo (i moj utisak je takođe da se stvari odvijaju sporo), ali neke stvari su urađene, neke su u procesu. Kao što rekoh neko može da kaže i ako se 39 godina nešto nije rešilo, ako se reši kroz godinu dana, ili se na skali od 6 meseci vidi da se kreće u nekom smeru, onda to možda nije toliko sporo. U svakom slučaju, bili sporo ili ne, nije tačno da su stvari iste.

Slažem se da je ono što je nazvano ‘Rezimeom’, katastrofalno (i to sam komentarisao i na maling listi i na facebook stranici ISP). O tome smo diskutovali na sastanku rukovoditeljki i rukovodilaca, da ne sme da izostane ni izvinjenje žrtvama i to iskreno, bez taktike i proračunatosti.

Mislim da kritike upućene upravi kroz medije pre svega prave pritisak ne na upravu, već na seminare koji su ostali. Dakle, ako neko vidi situaciju u kojoj Božić i Majić podnesu ostavke i nemaju rukovodeću funkciju, ako dođe nova programska direktorka, koja deli stav rukovoditeljki i rukovodilaca da je pp sluzba neophodna, da moramo da usvojimo novi Statut, ali i druga dokumenta, da obuke Autonomnog ženskog centra prolaze i stalni i honorarni zaposleni (od kojih je jedna realizovana), kao priliku da se promena desi, oni ne vređaju žrtve i nisu protiv njih.

Dakle, još jednom, veći pritisak trpe koleginice i kolege koji su ostali, boreći se sa implicitnim označavanjem da su nemoralni što su ostali.

Oni koji su ostali, nisu ostali s namerom da vrate stvari na staro, niti da nešto zataškaju, niti da vređaju žrtve. To je spin. Ostali su, jer su videli prostor da se dese promene, jer im nije bilo jasno kako će promene da se dese, ako svi odemo, ko će da ih donese – ljudi koji su ostali, a zbog kojih smo otišli jer ne donose promene?

Verujem da su nam ciljevi isti, a to se moglo čuti i na sastancima i kroz prepisku na mailing listi. Kada je izašao tekst u Nedeljniku o prestanku rada pojedinih seminara u ISP, napisao sam nekoliko rečenica koleginicama i kolegama sa seminara koji vodim:

‘Ako postoji veliko neslaganje sa nekim našim kolegama, a očigledno je iz napisanog da postoji, ako su neki od njih skloni da koriste i medije za pritisak i ako je teško napraviti kompromis i ako postoji ljutnja zbog toga, da uprkos svemu tome, ja lično (a nadam se i svi mi zajedno) cenim te koleginice i kolege zbog svega dobrog urađenog, zbog svog uloženog vremena u Petnicu, zbog svoje borbe koja je, verujem za ispravne ciljeve, ali sa po mom mišljenju lošom metodologijom, da ih cenimo, jer su svi oni, ono dobro u Petnici, podjednako koliko i svi mi zajedno.

Izvinite ako ovih par redova deluju patetično, ali zaista je važno da se spusti lopta, da hladne glave povlačimo važne poteze, da ozdravljamo organizam, čineći ga boljim i imunijim, da sistemsko ustrojstvo bude i preventiva i putokaz.’

Mi ne vređamo žrtve, niti želimo da spinujemo, odnosno da nam “vređanje žrtava” bude argument u rasrpavi na potpuno drugu temu.

Zbog iskustva ranije zamene teza, molim vas da pažljivo čitate: niko ne dovodi u pitanje osudu onogo što se dešavalo, pozivanje na odgovornost i budući razvoj preventive. Ovaj tekst manje govori o sporim, ali ipak postojećim reformama petničke strukture, kao i dobrim i lošim potezima novih ljudi koji personifikuju novu upravu, a više govori o međurukovodilačkoj komunikaciji u drugoj polovini ove godine, kao aspektu koji se ne sme zanemariti. Koleginice i kolege na kojima ostaje Petnica, to moraju prevazići i potruditi se da kvalitet komunikacije bude određen opštim dobrom, a ne ličnim animozitetima. Nadam se da će se postići ujedinjenost, pa čak i da će se koleginice i kolege vratiti i uz postignuti nivo kolegijalnosti zajedno boriti za bolju Petnicu.

Ovaj tekst ne treba da da sud da li je moralno ostati lli otići, već da da još jedan pogled na funkcionisanje stanice u drugoj polovini ove godine i pokuša da objasni zašto je većina seminara ostala, jer nas je Petnica i tome učila – metodologiji, načinu zaključivanja…”

Pokazati više
escort mersin - izmir escort