LifestyleNajnovije

Sloveniju zahvatio trend kupanja u hladnoj vodi

Rečni bazeni i jezera su i zimi cilj za sve više entuzijasta koji na ovaj način žele da ojačaju organizam. Za ovaj trend zaslužan je holandski osobenjak, koji je postao guru modernog pokreta “obožavalaca hladnoće”. Dakle, šta se dešava u telu kada smo kratkotrajno izloženi hladnoj vodi? Zašto ovo može biti potencijalno korisno, za koga može biti opasno? I šta nam o tome može reći nauka? Iza gomile naglašenih alternativnih balasta mogla bi se kriti i važna životna istina.

Dolina Kamniške Bistrice se krajem novembra, dok je Ljubljanska kotlina bila obavijena maglom, kupala u suncu. Parking uz izvor Kamniške Bistrice, istoimene reke, gotovo je bio prazan. Dom u Kamniškoj Bistrici, najposećenija lokalna gostionica, bila je zbog niske sezone zatvorena. Tu i tamo je naišao poneki planinar, piše N1 Slovenija.

Grupa ljudi potpuno različitog porekla, od alternativne isceliteljke do vrhunskog sportiste, okupila se u 11 sati na travnjaku iznad parkinga. Namestili su ležaljke, toplo se pokrili i umirili, dok se njihov vođa pobrinuo za meditativnu zvučnu pratnju.

Nakon nepunih pola sata meditacije i vežbi disanja, polako su ustali i počeli da se presvlače u kupaće kostime, zatim uzeli peškire i polako, bez žurbe, otišli do bazena na izvoru reke, gde temperatura vode čak i za vreme najveće letnje vrućine ne prelazi šest stepeni Celzijusa.

Jedan za drugim spuštali su peškire i papuče za plažu i bez drhtanja, stenjanja i psovanja zagazili u vodu. Kad su došli duboko do pasa, zaustavili su se, prekrstili ruke na grudima, čučnuli tako da im je voda dopirala do ramena i umirili se.

Nakon nekoliko minuta, opet sasvim mirno, ustali su i krenuli nazad na obalu. Na njihovoj crvenoj koži bilo je vidljivo dokle je sezao nivo vode. Na travnjaku je pre presvlačenja sledilo još nekoliko vežbi disanja povezanih s kretanjem, a onda su se osušili, obukli, pružili ruku, zagrlili i rastali. Do sedećeg puta.

U potrazi za bolno hladnom vodom

Takve scene se sve češće mogu videti u više krajeva Slovenije. Kako leti tako i zimi ljudi se kupaju u rečnim bazenima i jezerima gde je voda za običnog čoveka bolno hladna. Na primer, Planšarsko jezero u Jezerskom, Javorniško jezero iznad Jesenica i jezero Jasna u Kranjskoj Gori, odnedavno su postala popularna “kupališta”.

“Ovakve grupe, koje spaja popularnost kupanja u hladnoj vodi, postoje u Notranjskoj, Primorskoj, Štajerskoj, ovde, u Kamniškoj Bistrici, na kupanje idu tri ili četiri različite grupe. Takođe ima mnogo ljudi koji na kupanje idu sami ili u paru. Rekao bih da je ta metoda u poslednjoj godini prilično preplavila Sloveniju,” priča Emil Ledenko, “vođa” grupe koju je N1 Slovenija pratila na kupanju u Kamniškoj Bistrici.

Ledenko, koji kaže da mu je prezime samo korisna slučajnost, važi za slovenačkog gurua kupanja u hladnoj vodi. Pored toga što vodi grupu stalnih “kupača”, svakog vikenda u svim godišnjim dobima organizuje i radionice za početnike. U februaru će biti pet godina otkako je prvi put zakoračio u ledenu vodu.

“To sam radio sam dobre dve godine i u tom vremenu dogodilo se puno pozitivnih efekata. Počeo sam da se osećam bolje, poraslo mi je samopouzdanje i samopoštovanje. Imao sam bolju motivaciju, bolju regeneraciju nakon sportskih napora, ojačao mi je imunološki sistem. Nakon dobre dve godine prijatelji su počeli da me pitaju čime se zapravo bavim. U početku su, naravno, mislili da sam malo lud, ali vremenom ih je savladala radoznalost i počeo sam da dobijam društvo. Otprilike šest meseci kasnije počeo sam da sprovodim organizovane radionice i kroz njih je popularnost ove metode počela da raste”, kaže on.

Sada u Kamnišku Bistricu dolazi praktično svaki dan. U ovo doba godine kupači su skoro najbrojniji posetioci Kamniške Bistrice. Postali su toliko svakodnevna pojava da je nekim meštanima njihovo ponašanje počelo da smeta. Na to upozorava tabla na drvetu uz stazu koja vodi prema izvoru.

Ledeni čovek

Naravno, kupanje u hladnoj vodi i povezivanje tog čina sa navodnim lekovitim efektima ima mnogo dužu tradiciju, posebno u Rusiji i Skandinaviji. Brojni pojedinci to rade sami ili u paru, jer se nakon kupanja jednostavno osećaju preporođenima. Bazen s hladnom vodom u ponudi je u većini banja, bilo za kupanje ili rashlađivanje u sauni. Vrhunski sportisti odavno koriste bazene sa ledenom vodom za bržu regeneraciju nakon napora.

Metoda koju praktikuju i “ledeni plivači” po Sloveniji i koja je u zadnje vreme stekla brojne pristalice, nova je obrada starih mudrosti i praksi. Osim izlaganja hladnoj vodi, uključuje i vežbe disanja i meditaciju.

Najviše zasluga za širenje po svetu ima Holanđanin 62-godišnji Vim Hof, poznat i po nadimku “Ledeni čovek” (engl. The Ice-Man), u Holandiji je već dugi niz godina medijska zvezda. Slavu je stekao pre svega pomeranjem granica ljudske izdržljivosti. Tako je između ostalog postavio više uzastopnih Ginisovih rekorda u podnošenju hladnoće – skoro dva sata izdržao je okružen ledom – kao i rekord u najdužem plivanju pod ledom.

U kratkim pantalonama se nekoliko puta popeo na Kilimandžaro, najviši vrh Afrike, a dok se penjao na Mont Everest, takođe u kratkim pantalonama, tek na 7.200 metara nadmorske visine zaustavila ga je povreda noge.

Njegova metoda izlaganja hladnoći, vežbi disanja i meditacije, koja je rezultat testiranja drevnih rituala i ličnih iskustava, zadnjih godina se prema zasluzi Hofove marketinški inspirisane dece, proširila svetom. Kada je prošle godine objavljen slovenački prevod knjige Metoda Vima Hofa, neko vreme je bila jedna od najprodavanijih knjiga u knjižarama Mladinske knjige.

Kratak opis metode Vima Hofa

U svojoj knjizi Hof preporučuje da se počnete izlagati hladnoj vodi dok se tuširate. Nakon uobičajenog tuširanja toplom vodom, trebalo bi da na pola minute otvorite i hladnu vodu i postepeno produžavate vreme dok pod hladnim tušem ne izdržite barem dve minute.

Vežbe disanja trebalo bi da izvodite u udobnom ležećem ili sedećem položaju. Trideset do četrdeset puta morate svesno duboko udahnuti kako biste vazduhom ispunili kako stomak tako i pluća, a zatim vazduh ispustite bez prisile. Nakon poslednjeg udisaja izdahnite, a zatim zadržite dah što duže možete bez osećaja nelagode. Kada osetite potrebu da udahnete, udahnite i punim plućima ponovo zadržite dah 10-15 sekundi. Zatim izdahnite i celi ciklus ponovite još nekoliko puta, savetuje Hof.

Nakon završetka vežbi disanja neko vreme treba da ležite i uživate u uzdignutom položaju, uz pomoć meditacije trebalo bi da postavite ciljeve za taj dan.

Pri tome Hof posebno upozorava da se vežbe disanja nikako ne smeju da se izvode u hladnoj vodi.

Guru sa naučnim iskustvom

Vim Hof ima neke dodirne tačke sa većinom drugih isceliteljskih gurua. Mnogo govori o laganju farmaceutske industrije. “Pokušavaju nam toliko isprati mozak da počinjemo verovati kako nam samo farmaceutska i druge njoj srodne industrije mogu pomoći. Plati! Tableta na tabletu. Ne, treba doći do autonomije, unutrašnje snage” – rekao je u prošlogodišnjem intervjuu za list NeDelo.

No za razliku od nekih drugih iscelitelja, njegov rad i nastup nije paravan za prodaju raznih čudotvornih lekova. Ne prodaje dodatke prehrani ili korišćenje raznih složenih naprava. No nudi i sadržaje i radionice koji se plaćaju, a njegovi osnovni saveti, na osnovu kojih svako može proveriti efekte njegove metode, besplatno su dostupni na internetu.

Kao i drugi iscelitelji i Hof voli da meša naučne činjenice s besmislenim naučenim terminima koji laičkom slušaocu zvuče kredibilno, a za poznavaoce su više besmisleno pričanje bez naučne osnove.

U poređenju sa većinom drugih iscelitelja, Hof ne beži od naučnog proveravanja njegove metode. Svoje telo je više puta učinio “dostupnim” naučnicima, koji su na osnovu istraživanja došli do zanimljivih konstatacija o odgovoru tela na vežbe disanja i izloženost hladnoći.

Prilika da dokaže svoje tvrdnje

Dr. Matijs Koks je istraživač u Univerzitetskom medicinskom centru Radboud u Nijmegenu u Holandiji. Vimu Hofu je 2014. godine, dok je on izvodio svoje vežbe disanja, eksperimentalno ubrizgao bakterijski endotoksin, koji deluje kao pokretač imunološkog odgovora. U organizmu se pokreće upala, povisi se telesna temperatura, odgovor je sličan kao da bi se radilo o zarazi stvarnom bakterijom ili virusom. Hof je test prošao sa mnogo manje znakova imunološkog odgovora, tj+elesna temperatura je ostala niža od uobičajenog odgovora.

“Mediji su bili preplavljeni njegovim tvrdnjama da je u stanju da utiče na svoj autonomni nervni sistem, a time i na imunološki odgovor. Na početku smo bili skeptični, pitali smo se da li je s obzirom na njegovu medijsku ispostavljenost, ispravno da mu dajemo i dodatnu vidljivost. Ali kada smo se malo udubili u njegova impresivna dostignuća, njegove rekorde, odlučili smo mu dati priliku da dokaže svoje tvrdnje”, obraložio je Koks odluku za proučavanje Hofa.

U nastavku su isti eksperiment još izveli na grupi zdravih dobrovoljaca, koje je Hof naučio da koriste njegovu metodu. I njima su takođe za vreme izvođenja tehnike disanja ubrizgali endotoksin. I odgovor je bio sličan.

“Uočili smo da je u njihovim telima nakon početka izvođenja tehnike disanja snažno porastao nivo adrenalina, što je indikator povećane aktivnosti simpatičkog nervnog sistema. Iz drugih istraživanja znamo, da adrenalin može da deluje kao inhibitor imunološkog odgovora, ako ga ubrizgate u telo. Naše istraživanje je potvrdilo da se isti efekat prilično jednostavno može postići i bez spoljnje pomoći”, za N1 je obrazložio Koks.

Adrenalinska oluja koja suzbija upale

Vežbe disanja koje se zasnivaju na kombinaciji svesnog dubokog disanja i zadržavanja daha, menjaju hemijski sastav tela. Krv postaje zasićenija kiseonikom, a zbog sniženog sadržaja CO2 menja se i njen pH. Krv postaje više alkalna, bazična.

“Oslobađanje adrenalina, koje smo uočili, verovatno podstiče velika promena u pH- vrednosti krvi, koju je moguće dostići vežbama disanja. Jedna od hipoteza je da ćelije nadbubrežne žlezde prepoznaju ovu promenu u alkalnosti krvi i odgovaraju proizvodnjom adrenalina. Nameravamo to još detaljnije da istražimo”, kaže Koks.

Odgovor organizma na izlaganje hladnoći kod ljudi, koji izvode metodu Hofa, još nisu detaljnije istražili, zato još uvek tačno ne znaju kakvi fiziološki procesi se prilikom toga pokreću u telu. “Zasigurno i ovo pokreće izlučivanje adrenalina. Moguće je, da uzastopnim izlaganjem hladnoći naše telo pripremimo do tog nivoa, da je spremno da brže izluči više adrenalina u kraćem vremenu. Naša hipoteza je da izlaganje hladnoći pojačava kapacitet za izlučivanje adrenalina, kojeg je moguće postići vežbama disanja”, kaže on.

Efikasnost metode u praćenju imunološkog odgovora su potom ispitali i na grupi bolesnika sa posebnim, retkim oblikom reumatoidnog artritisa. “Studija je bila mala, plan nije bio idealan, ali smo otkrili da im je izvođenje metode pomoglo u smanjivanju upalnih procesa u telu i ublažilo simptome. Ipak, za neki čvršći zaključak bi trebali veću i bolje planiranu studiju”, ističe Koks.

U slučaju nekih stanja metoda može biti i opasna

Prema Koksovim rečima, imaju mnogo planova za dodatna istraživanja, a istovremeno i stalne probleme u iznalaženju sredstava potrebnih za njih. “Materija još uvek spada u ‘alternativnu’ metodu, Vim Hof je medijska ličnost, koja često iznosi hrabre tvrdnje, kao što je ona da sa ovom metodom možete da izlečite rak. Ne mogu reći da ima loše namere, jednostavno je previše uveren u uspeh svoje metode i posledično premalo kritičan. To po mom mišljenju stvarno ne pomaže u boljem razumevanju stvarnih učinaka metode. Naučni dokazi za sada podržavaju samo koji postotak njegovih tvrdnji”, kaže on.

Koks kaže da se za sada može reći da metoda izaziva kratkotrajni stresni odgovor u telu, koji se može uzastopno ponavljati. “Videli smo da izvođenjem ove tehnike ljudi do neke mere mogu kontrolisati imunološki odgovor, upalne procese u telu, ako ih izložimo veštački izazvanom upalnom procesu. Za sada izvođenje ove metode ne mogu nikome preporučiti, jer još nemamo čvrstih dokaza da će im doneti konkretne zdravstvene koristi”, naglašava on.

Istovremeno upozorava da u slučaju nekih bolesnih stanja, metoda može biti i opasna. “Visok nivo adrenalina može izazvati poteškoće kod ljudi sa kardio-vaskularnim oboljenjima, po mom mišljenu takođe bi je morali izbegavati i ljudi sa bolestima mozga”, dodaje.

Povremeni stresni izazovi za organizam su nužni

Još jedan naučnik, koji je imao priliku da pručava Vima Hofa, je dr Oto Muzik, neuronaučnik sa Univerziteta Wayne State u Detroitu u SAD. Hofa je 2018. godine obukao u posebno odelo, koje je naizmenično hladilo i gejalo njegovo telo, a zatim je uz pomoć aparata za CT i magnetnu rezonancu pratio promene u njegovom mozgu za vreme promena temperature.

Pri tome je otkrio aktivaciju dela mozga, koji u odgovoru na stres aktivira odbrambene mehanizme i suzbija bol, kako bi se telo lakše oduprlo faktoru stresa. “Ako dok bežite od tigra uganete članak, telo će se pobrinuti da u tom trenutku ne osetite bol i moći ćete da trčite dalje,” objasnio je funkciju odgovora na stres.

Metoda Vima Hofa, kako sa saradnicima navodi u članku, u kojem opisuje tok istraživanja, onima koji je praktikuju bi mogla da omogući viši stepen kontrole nad ključnim delovima autonomnog nervnog sistema.

“Kod metode Vima Hofa se ne radi o nekoj velikoj tajni, o nečem duboko duhovnom. Radi se o iskorišćavanju uobičajenih fizioloških mehanizama”, govori dr. Muzik na početku razgovora.

Radi se o vrlo jednostavnom pravilu: ako svoje telo trenirate u odgovaranju na faktore stresa, postaće efikasnije u njihovom prevazilaženju. “Ako se često budete izlagali niskim i visokim temperaturama, postaćete bolji u regulisanju telesne temperature. Svaki faktor stresa ćete lakše prevazići ukoliko budete redovno trenirali odgovor organizma na njega”, objašnjava on.

Stres je u ovom kontekstu svaki faktor, koji naš organizam izbacuje iz ravnoteže, izvan zone komfora i prisiljava ga da ponovo počne da uspostavljamoptimalno stanje. “Povremeni stresni izazovi za organizam su nužni, kako bi očuvali prirodnu sposobnost organizma za regulaciju homeostaze”, kaže Muzik.

Vim Hof i drugi slični gurui po njegovim rečima objedinjuju i upakuju neke od elemenata ovog pravila. “Ključni faktor kod svih je hormeza”, naglašava on.

Hormeza: Ono što nas ne ubije, čini nas jačima

Hormeza je pojava, kod koje male doze faktora stresa, koje bi nas u velikoj dozi mogle ubiti, u organizmu pokreću odbrambene mehanizme koji popravljaju eventualnu nastalu štetu i jačaju organizam za suočavanje sa stresom u budućnosti.

Na primer, radi se o promenama u temperaturi, promeni dostupnosti kiseonika, za uživanje u malim dozama materije, koje bi u velikim dozama bile otrovne, hormetički efekat je prisutan i kod izloženosti niskim dozama radioaktivog zračenja.

Primer hormeze je zapravo i rekreacija. Mišiće jačamo tako, da vežbanjem izazivamo mala oštećenja mišićnih vlakana koja obnavaljanjem postaju još snažnija, takođe jača i celi organizam. U naučnoj zajednici po pitanju hormeze još uvek vlada prilična skepsa, jer u svom principu malih doza snažno podseća na homeopatiju.

Evolucijski neprilagođen čovek

Osnovno obrazloženje metode Vima Hofa navodno je povezano sa činjenicom da je evolucija čoveka prespora da bi pratila promene našeg životnog stila. Da nam je napretkom u nauci i tehnologiji u poslednjem veku postalo previše udobno za naše dobro. Da su naša tela prilagođena na to da nam je ponekad bilo hladno, da smo ponekad duže vreme bili gladni i da smo za dobijanje hrane morali da potrošimo mnogo energije.

“Po mom mišljenju za takve tvrdnje još je prerano. Radi se o vrlo dalekosežnoj hipotezi, za koju još uvek nema dovoljno naučnih dokaza, da bi se prema njoj mogli odrediti”, rekao je Koks.

Muzik je pri tome mnogo manje rezervisan. “Naša tela su napravljena za određenu sredinu. Sredinu u kojoj smo se za svaku unesenu kaloriju morali potruditi. Danas to više nije potrebno, a naša fiziologija se tome još nije uspela prilagoditi. I tako recimo u periodu kada imamo hrane na pretek, nemamo razvijen mehanizam koji bi sprečio prejedanje. Telo nam i dalje govori da pojedemo što više, jer ne zna kada će hrana ponovo biti na raspolaganju”, kaže on.

Isto tako se moramo prisiliti na rekreaciju, na kretanje, jer je telo naviknuto da čuva energiju za vreme kada bude trebalo tražiti hranu. “U nekoliko stotina godina, što je u našoj istoriji evolucije vrlo malo, naš način života se potpuno promenio”, dodaje.

Neki naučnici upravo tom raskoraku između naših tela i našeg načina života pripisuju epidemiju gojaznosti i kardio-vaskularnih oboljenja u zapadnom svetu.

Sam svoj guru

Iako moderni entuzijazam za izlaganjem hladnoj vodi i vežbama disanja najčešće proizilaze iz metode Vima Hofa, u praksi se često razlikuju. Na osnovu iskustava i potreba, svako svoje aktivnosti i tehnike donekle prilagođava sebi.

Tako na primer Emil Ledenko svoje štićenike podučava nešto drugačijem disanju. “Vim Hof diše prilično intenzivno, dosta snažno, a ja sam tehniku nešto izmenio i prilagodio, da je potrebno manje snage i napora. Princip je isti, samo je pristup nežniji. Vim takođe ističe da bi svako trebao biti istraživač svog tela. Treba se držati nekih osnovnih principa, unutar njih svako može potražiti rešenje koje mu najbolje odgovara”, kaže on.

Za postizanje blagotvornih učinaka na organizam nije potrebno pohađati grupne “obrede” uz planinska jezera i pratiti detaljna uputstva, to je samo element, koji može da ponudi dodatnu motivaciju i “duhovno” iskustvo.

Ključno je, da su kako vežbe disanja, tako i izlaganje hladnoj vodi, način da se telo pomeri iz zone komfora i da se motiviše da se posveti jačanju organizma. Metoda Vima Hofa je jedna od kombinacija načina ispostavljanja tela kontrolisanom stresu. Kombinacije mogu biti i drugačije.

Na primer, dr. Roman Jerala sa Hemjskog instituta kaže da se već dve godine nakon jutarnje telovežbe tušira hladnom vodom. “Subjektivan osjećaj je da imam manje prehlada, a s druge strane je osećaj svežine nakon hladnog tuširanja dobar za početak dana”, kaže Jerala.

Vežbe disanja ne izvodi. Skeptičan je prema objašnjenjima o delovanju njegove metode, koja nudi Vim Hof. “Čini mi se mogućom blaga stimulacija imuloškog sistema koja može smanjiti infekcije, slično kao što mikrostres zbog fizičke aktivnosti jača organizam”, navodi on.

Raditi postepeno, a ne dobiti upalu pluća

Takođe i dr. Gregor Starc, profesor na ljubljanskom Fakultetu za sport, metodu Vima Hofa poznaje samo površno, ali u dvorištu iza kuće već dugo godina ima drvenu bačvu sa hladnom vodom u kojoj se natapa jednom nedeljno. “Kada sam prvi put probao natapanje u hladnoj vodi, odgovor mog organizma je bio toliko intenzivan, a kasniji osećaj toliko dobar, da sam celu sedmicu čekao na to da opet budem u hladnoj vodi”, priča on.

Kako kaže, nije pristalica gurua, ali je Vim Hof, po njegovom mišljenju, prakse koje su u nekim narodima bile prisutne još u prošlosti napravio pristupačnijim savremenom čoveku. Isto tako se slaže sa njegovim mišljenjem da su zbog udobnosti života ljudi počeli da gube svoje sposobnosti prilagođavanja na sredinu.

“Naš organizam je zbog udobnog načina života otupeo i ako Vim Hof nekome pomogne da oživi, to je samo plus. Jedina stvar koja me brine je da će neki nestrpljivi ljudi zaboraviti da stvari treba raditi postepeno, da se telo polako prilagodi, a ne da dobije upalu pluća”, navodi Starc.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort