NajnovijeSvijet

MAPA Gde se nalaze ruske trupe i kako Putin može da napadne Ukrajinu

Tenzije na granici između Ukrajine i Rusije sve su bliže eksalaciji. Procenjuje se da je u blizini ukrajinske granice stacionarno čak 110.000 ruskih vojnika opremljenih teškom artiljerijom. Satelitskim praćenjima zabeležena su sva kretanja ruske vojske i uočeno je da je ona raspoređena u čak šest vojnih baza, duž cele granice sa Ukrajinom, koja pružaju mogućnost ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da razvije šarenolike strategije za napad na suseda.

Najviše teškog naoružanja, među kojem su i tenkovi poseduje 41. kombinovana armija sa središtem u Novosibirsku, udaljenom čak 3.000 kilometara od ukrajinske granice. Iako se to čini prilično udaljenim, zapravo Putin postepeno premešta vojnu snagu u bliže manje baze. Neke od pripadnika 41. armije preselio je u Jelnju, grad u Smolenskoj oblasti koja se nalazi bliže Belorusiji.

U ovoj bazi stacionirana je oprema koja uključuje motorizovanu pešadiju, borbene tenkove, raketnu artiljeriju i balističke rakete kratkog dometa Iskander, šest ili sedam taktičkih grupa ruskog bataljona (BTG).

Druga potencijalna opasnost nalazi se na poligonu Pogonovo na koji su iz sedišta u Podmoskovlju prebačeni tenkovi, motorizovana pešadija i raketna artiljerija iz sastava 1. gardijske tenkovske armije.

Vojni analitičari su mišljenja i da je deo 41. armije rapoređen na ovaj poligon, jer su satelitski snimci zabeležili izvesna kretanja ka ovoj oblasti početkom novembra. Treba napomenuti i to da je nakon vojnih vežbi „Zapad 2021“ skoro čitavo naoružanje ove najnaoružanije armije ostalo na poligonu Pogonovo. To potvrđuju i video zapisi objavljeni na društvenim mrežama 8. decembra na kojima su prikazani tenkovi, haubice i predmeti koji izgledaju kao deo raketnog sistema kako putuju železnicom u blizini Voronježa, koja je na svega nekoliko kilometara od Pogonova.

Zabeležena su i kretanja koja pokazuju da su motorne brigade iz 49. kombinovane arije, kao i artiljerija i sredstva protivvazdušne odbrane 58. kombinovane armije premeštena na Krim.

Najbliže ukrajinskoj granici definitivno su 8. i 20. oružana armije, koje čine na desetine hiljada ruskih vojnika stacionarnih na separatističkim teritorijama Donjecka i Luganska. Naime, na toj teritoriji je nekoliko novih jedinica raspoređeno od početka oktobra, uključujući bataljone tenkova i raketnih sistema, kao i novi kamp sa otprilike 70 vozila koji je uspostavljen u vazdušnoj bazi Džankoj sredinom novembra.

Još dve potencijalne opasnosti predstavljaju baze Kurska i Volgograd.

Kako će napasti?

Ukrajinska vojna obaveštajna služba je u novembru objavila najgori scenario prema kojem ruske snage prelaze ukrajinsku granicu sa istoka i napadaju sa Krima, dok se istovremeno odvija napad amfibijskim vozilima iz Pridnjestrovlja, a u svemu tome učestvuju i trupe poslate iz Belorusije. Neki aspekti plana, kao što su ofanzive sa istoka i preko Krima, već izgledaju mogući. Čini se da drugi, poput napada iz Belorusije, uključuju trupe koje još nisu stigle u region.

Ali, Rusija bi lako mogla da uspostavi dominaciju i manje obimnom operacijom. Anonimni šef ukrajinske vojne obaveštajne službe rekao je za „Njujork tajms“ da scenario koji njega proganja uključuje vazdušni i raketni napad na skladišta municije i rovove koji bi mogli da ostave onesposobe vojsku, ostavljajući komandante fronta da se bore sami.

„Oni bi pali ako bi Rusija pokrenula invaziju punom snagom. U tom trenutku Rusija bi mogla da pokuša da gurne Kijev u nepovoljan mirovni sporazum“, rekao je ukrajinski obaveštajac.

Druge opcije uključuju slanje „mirovnih snaga“ ili tajno raspoređivanje trupa u Donjeck i Lugansk, a zatim pojačavanje pritiska duž linije fronta i zauzimanje teritorije.

Ovu teoriju zastupa i Institut za proučavanje rata, prema kojem je jedna od opcija za izbijanje rata Donjeck preko koga bi se uspostavio kopneni most kojim bi se povezali sa Krimom i zauzeli oblast Herson severno od Krima, a potom i zauzeli Severno-krimski kanal. Međutim, da bi ovaj plan uspeo Rusija bi morala da zauzme Mariupolj, veliki grad koji je veoma dobro branjen godinama unazad.

Poslednja opcija je možda najverovatnija – bez ratnih sirena, Rusija nastavlja da traži ustupke od zapada u pregovorima, kako bi zadržala svoje trupe duž granice zbog pretnje eskalacije. To potvrđuje i izjava samog Putina koji je ranie rekao da veruje da su visoke tenzije korisne za Rusiju.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort