NajnovijeReakcije

Dok se ruski saveznici na Balkanu poigravaju ratom, Kosovo se oslanja na zaštitu SAD

Zamjenica premijera i ministrica vanjskih poslova i dijaspore u intervijuu za Newsweek izjavila da su SAD “životno osiguranje” zemlje. EU nije bila “dovoljno ozbiljna u sprečavanju sukoba i izgubila je značajan autoritet”. Ali izvor iz EU je rekao da bi Kosovo “pre svega trebalo da se fokusira na ono što Kosovo mora da uradi”.

Autor: DAVID BRENNAN 09.12.2021 NewsWeek

Zamjenica premijera i ministrica vanjskih poslova i dijaspore pozvala je predsjednika SAD-a Džo Bajdena i njegove evropske saveznike da učine više kako bi spriječili povratak Zapadnog Balkana u etnički sukob, optužujući potonje sile da gube kredibilitet i autoritet u regionu.

Donika Gervalla-Schwarz je u ekskluzivnom intervjuu za Newsweek rekla da Rusija i njeni regionalni saveznici – posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini – iskorištavaju oklevanje Evropske unije i potpiruju iste etničke podjele koje su uvukle Balkan u brutalno nasilje 1990-ih.

Ona je sugerirala da takav pomak otvara vrata za veći ruski i kineski uticaj u srcu evropskog kontinenta.
“Široko ignorišući rastuće rizike, EU je izgubila — i gubi iz dana u dan — kredibilitet i autoritet na Balkanu,” rekla je Gervala-Švarc, ćerka kosovsko-albanskog aktiviste Jusufa Gervale koji je ubijen, navodno od strane IDBE jugoslovenske tajne policije , u Njemačkoj 1982.

“S jedne strane imaju ono što nazivaju metodologijom EU u otvaranju ili neotvaranju pristupnih pregovora sa zemljama Balkana. Ali s druge strane, EU nije dovoljno ozbiljna u sprečavanju sukoba i izgubila je značajan autoritet strogim izbjegavanjem obraćanja agresivni nasilnik na Balkanu”, dodala je Gervala-Schwarz.

„Sasvim očigledno da se radi o Srbiji koja se sve agresivnije ponaša prema najmanje tri suseda, odnosno Kosovu, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini“, rekla je ona, optužujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića da namerno podiže tenzije.

Bajdenova stručnost u balkanskim poslovima mogla bi biti od vitalnog značaja za ublažavanje regionalnih tenzija, rekla je Gervala-Švarc: „Sjedinjene Države su za Republiku Kosovo njena garancija, njeno životno osiguranje“.

„Znamo da Kosovo ima pravog i pouzdanog prijatelja u Beloj kući, koji poznaje Kosovo od 1990-ih i koji nam je pružao veliku podršku na našem teškom putu ka slobodi i nezavisnosti.“

Gervala-Švarc je takođe odbacila svaku sugestiju da Bela kuća hladi kosovskog premijera Aljbina Kurtija, čija je administracija navodno prvobitno izostavljena sa liste gostiju Bajdenovog Samita Demokratije. Predsjednica države Vjosa Osmani Sadriu na kraju je dobila poziv a skupu je prisustvovala i zamjenica premijera za nevećinske zajednice i ljudska prava Emilija Redžepi.

“Na nama je da uvjerimo naše prijatelje i saveznike u korake koje preduzimamo u različitim oblastima”, rekla je Gervalla-Schwarz.

“Ali nema sumnje i ne bi trebalo da je bude; Sjedinjene Države su veoma snažno na našoj strani.”

Glasnogovornik State Departmenta rekao je za Newsweek da su svi pozivi za samit demokratije dostavljeni i objavljeni istog dana; 12. novembar.

„Želimo da se angažujemo, ohrabrujemo pozitivne promene i učimo iz zajedničkog iskustva“, rekao je portparol. „Radujemo se obavezama koje će Kosovo doneti na Samit i radu sa vladom, civilnim društvom i svim ljudima na Kosovu na sprovođenju ovih obaveza“.

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, njegove većinske albanske zajednice — koje čine više od 90 procenata stanovništva — bile su uglavnom za uprkos protestima male srpske manjine, koja čini manje od 2 procenta stanovništva.

Do danas je Kosovo priznalo 117 zemalja. Ovo ne uključuje Srbiju, Rusiju ili Kinu.

Bez međusobnog priznavanja, dugotrajni sporovi mogu brzo da se zavrte. Nedavno su vojnici stavljeni u stanje visoke pripravnosti sa obe strane granice Kosova i Srbije zbog spora oko registarskih tablica.

Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbija je zahtevala da automobili koji prelaze granicu sa Kosova moraju imati registarske tablice koje izdaje Srbija. Ranije ove godine, Kosovo se zalagalo za paritet, blokirajući ulazak srpskih vozila na Kosovo osim ako ne budu pokazivali registarske tablice koje je izdala Priština.

Hiljade etničkih Srba protestovalo je na granici, besni zbog percipiranih pokušaja Kosova da se legitimiše kao nezavisna država. Bačene su granate, zapaljena je kancelarija za registraciju vozila na Kosovu, a Srbija je rasporedila specijalne snage na granične prelaze.

“Veoma smo zabrinuti jer se jezik u Srbiji mnogo promenio”, rekla je Gervala-Švarc za Newsweek. “Bilo je trenutaka kada ste mogli da steknete utisak da Srbija pokušava da ima bolje odnose sa svim svojim susedima. Ali to se promenilo poslednjih godina za vreme predsednika Vučića. Srbija sada otvoreno preti susedima ratom.”

I u Bosni i Hercegovini Gervala-Švarc je optužila Srbiju da seje nemire. Tamo, predstavnik srpskog predsjednika Milorad Dodik prijeti da će raznijeti multietnički sporazum o podjeli vlasti i povući Republiku Srpsku – entitet kojim dominiraju Srbi koji čini jedan dio Bosne – iz nacionalnih institucija, uključujući oružane snage.

“Zaista smo zabrinuti šta bi se tamo moglo dogoditi u januaru 2022. godine povodom 30. godišnjice stvaranja onoga što oni zovu Republika Srpska, koja je u stvari nastala na genocidu”, rekla je Gervalla-Schwarz.

“Lider srpskih nacionalista Milorad Dodik zaprijetio je da će ovaj entitet odvojiti od ostatka Bosne. Svaki posmatrač zna da Dodika snažno podržavaju Srbija i Rusija, te da ovaj trojac paralizira funkcionalnost Bosne kao države već decenijama.”

“Pitam se da li će i kako reagovati međunarodna zajednica. Ako bude nedostatka volje i jasnih zahtjeva Dodiku i Vučiću, Zapad može biti siguran da se jezik i agresivna politika u Srbiji neće promijeniti i da 9. januar—koji označava veoma simboličnih 30 godina od osnivanja Republike Srpske—mogao bi postati dan koji bi mogao promijeniti čitav region Balkana.”

Ministarstvo inostranih poslova Srbije saopštilo je za Newsweek da odbacuje svaku optužbu za agresiju ili raspirivanje regionalnih etničkih podela.

“Ne postoji niko na Zapadnom Balkanu koji je više posvećen očuvanju mira, stabilnosti i spokoja od Republike Srbije”, rekao je portparol ministarstva.

“Mi smo, nažalost, od septembra videli nekoliko rundi opasne eskalacije na severu Kosova i Metohije”, dodao je portparol, pozivajući se na Kosovo po nazivu koji se koristio kada je to područje bilo autonomni deo jugoslovenske Srbije.

„Nijedna od njih nije pokrenuta od strane Srbije ili lokalnog srpskog stanovništva, već isključivo jednostranim i ničim izazvanim nasilnim akcijama militarizovanih jedinica policije kosovskih Albanaca.

Rusija u srcu Evrope
Gervala-Švarc je rekla da je ruski uticaj jasan na granici Kosova i da tradicionalno bliske veze Srbije sa Moskvom mogu predstavljati pretnju za kolektivnu evropsku bezbednost.

„Imali su borbene avione MiG-29 koji su leteli blizu naše granice, a ruski ambasador se pojavio zajedno sa srpskim ministrom odbrane da izrazi svoju podršku toj vojnoj pretnji“, rekla je Gervala-Švarc o nedavnom sukobu sa registarskim tablicama.

“Nije Srbija sama. Preko svog proxy Srbije, rusko prisustvo je veoma, veoma blizu naše granice.”

Uticaj Rusije je sve očigledniji iu srpskim arsenalima. Beograd je povećao potrošnju na oružje za oko 70 posto između 2015. i 2021. godine; Rusija i njeni saveznici u Bjelorusiji su obezbijedili 10 lovaca MiG-29, oko 30 tenkova i drugih oklopnih vozila, te nekoliko helikoptera.

Vučić je odbacio zabrinutost oko programa naoružanja Srbije. “Ako neko misli da treba da tražimo od SAD ili EU da odluče o našem oružju, hajde da ukinemo našu državu”, rekao je predsednik Srbije na otvaranju oktobarskog sajma naoružanja u Beogradu.

Kosovske snage NATO-a od 3.800 pripadnika – poznate kao KFOR – ostaju vitalni bedem protiv prekograničnih tenzija, rekla je Gervala-Švarc: „Naši ljudi mogu dobro da spavaju samo zbog prisustva KFOR-a.

„Inače se ne bismo osećali bezbedno u ovom trenutku: kada oružje i trupe sve više preovlađuju, kada ruska podrška i [smetanje] preko Srbije na Balkanu postaju sve prisutniji. Da ne govorimo o agresivnim pokušajima izobličenja od strane Ruski mediji i druge ruske aktivnosti na Balkanu.”

“Nije dobra ideja da Vučić i Putin pojačavaju agresiju zbog ovih trupa NATO KFOR-a.”

Ali KFOR je na Kosovu da bi se zaštitio od konvencionalnih vojnih pretnji. Male snage nisu opremljene da se nose s hibridnim i informatičkim ratom koji je postao rutinski dio sukoba niskog intenziteta između velikih svjetskih sila.

„Naše opcije su prilično ograničene“, rekla je Gervala-Švarc, iako je tvrdila da takvi napori imaju ograničen uticaj „jer naši ljudi znaju šta Putinova Rusija zastupa“.

„Mnogo veće nacije u Evropskoj uniji već duže vreme pate od te hibridne propagande Rusije. Njeni efekti na zapadne demokratije su merljivi. U našem slučaju, mi smo prilično efikasni u sprečavanju Rusije i Srbije da nanesu štetu našoj zemlji. Ali to je drugačije u drugim dijelovima Balkana.”

“Srpska i ruska medijska propaganda su prilično sofisticirane. Mi smo uvereni, ali mala zemlja poput naše ne može sama da zaustavi ovaj digitalni rat lažnih vesti, botova i hakerskih napada. Mi Evropljani treba da se ujedinimo i branimo u borbi protiv ovih agresivnih akata.”

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je za Newsweek da je njegova kupovina oružja defanzivne prirode i odbacilo svaku sugestiju da je umešana u kampanje dezinformisanja ili druge metode hibridnog ratovanja.

„Republika Srbija je vojno neutralna zemlja, što je predviđeno rezolucijama koje je usvojila naša Narodna skupština i koje preferira velika većina naših građana“, saopštilo je Ministarstvo.

“To ne znači da NATO ili bilo koju drugu vojnu alijansu smatramo svojim neprijateljem ili čak rivalom. Međutim, s obzirom da nismo dio nijednog sistema kolektivne odbrane, imamo nepodijeljenu odgovornost da obezbijedimo sigurnost u svoje ime.

„Zbog toga se bavimo modernizacijom i opremanjem naših oružanih snaga u saradnji sa raznim međunarodnim partnerima, od Rusije i Kine, do Francuske, Španije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ne obazirući se na geopolitička ograničenja.

“U stvari, oprema koju nabavljamo od Rusije je isključivo odbrambena. Naše oružane snage služe zajedničkom cilju da odvrate potencijalne agresore i ne predstavljaju prijetnju nijednom od naših susjeda.”

Portparol je nastavio: „Ne bavimo se širenjem dezinformacija o situaciji na Kosovu i Metohiji, ne samo zato što smatramo da je takvo ponašanje neetično i neefikasno, već i zato što nemamo potrebu za tim sa mnoštvom činjenica iz stvarnog života. koji čekaju da budu predstavljeni međunarodnoj publici.”

Kosovo, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, blokira povratak Srba koji su pobegli od borbi tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, i odbija da primeni odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine, osmišljenog da normalizuje veze između Beograda i Prištine.

“Zgodno je odvratiti pažnju od tako velikih promašaja neke izmišljene geopolitike”, saopćilo je ministarstvo vanjskih poslova. „Ovo podseća na čuvenu liniju Semjuela Džonsona koja je imala za cilj pobijanje lažnog patriotizma, ali u ovom slučaju albanski lideri u Prištini koriste geopolitiku kao svoje poslednje utočište.

Rusko ministarstvo vanjskih poslova—koje ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu—odbilo je zahtjev Newsweeka za rekordno komentiranje optužbi da podstiče tenzije na zapadnom Balkanu.

U oktobru je portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova okrivila kosovske „agente-provokatore” za tenzije duž granice sa Srbijom, optužujući agente prištinske grupe da „izvrše sramotne, apsurdne i, u izvesnoj meri, agresivne radnje”.

Na drugom brifingu, Zakharova je rekla da su kosovske snage bile angažovane u “agresivnim planovima” da očiste srpska područja od nealbanskog stanovništva “stvarajući im nepodnošljive uslove za život”.

Srpski vojnici patroliraju duž graničnog prelaza Batrovci između Srbije i Hrvatske 20.03.2020.

Bidenova administracija obećala je da će biti stroga prema Rusiji, posebno prema hibridnim operacijama i operacijama dezinformacija koje su potkopale američke i druge zapadne demokratije posljednjih godina.

Glasnogovornik State Departmenta rekao je za Newsweek da su SAD “ponosne na našu dugogodišnju podršku suverenitetu Kosova i njegovom razvoju kao nezavisne, multietničke demokratije, kao i na kosovske reforme koje podržavaju njegove ciljeve mira, prosperiteta i dubljeg evropskog i evroatlantske integracije.”

„Jasno je da Rusija ne podržava strateške ciljeve koje su Kosovo i druge zemlje zapadnog Balkana postavile za sebe“, dodao je portparol.

„Na Kosovu, kao i uopšte u regionu Balkana, zabrinuti smo da dezinformacije iz ruskih i drugih izvora destabilizuju i rizikuju dalje rasplamsavanje tenzija.

Rocky Road do Brisela
Dok zemlje zapadnog Balkana igraju igru ​​okrivljavanja, EU i SAD pokušavaju povećati svoj regionalni otisak, oprezni zbog rastućeg ruskog i kineskog utjecaja tamo.

Kina, posebno, ulijeva novac u region, podržavajući velike infrastrukturne projekte u sklopu svoje inicijative Pojas i put. Srbija je bila centralna za ovaj pritisak, a Beograd i Peking produbljuju političke i ekonomske veze.

Poput Rusije, Kina ne priznaje nezavisnost Kosova.

“Na Kosovu nećete naći ni kineske ni ruske investicije,” rekla je Gervala-Švarc, ali je istakla da širi region postaje poprište obračuna između liberalne demokratije i autoritarizma.

“Nije prvi put da se nalazimo na nišanu sukoba velikih konkurentskih sila. Ono što je zaista potrebno je da partneri koji se zalažu za istinsku demokratiju treba da identifikuju i podrže svoje zaista pouzdane partnere na Balkanu. I oni bi trebali učiniti njihova podrška vidljivija.”

Širenje EU na jugoistok je jedan od načina da se to učini. Kosovo, Srbija i njihovi susedi su na putu ka članstvu u EU, ali je proces sporiji nego što se očekivalo. Za neke, oklevanje EU u pogledu širenja na Zapadni Balkan je dodatni dokaz da region nije prioritet Brisela.

U septembru, tokom posjete Bosni i Hercegovini, predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pokušala je ublažiti zabrinutost zbog odgođenog procesa članstva.

“Bosna i Hercegovina, i cijeli zapadni Balkan, pripadaju Evropskoj uniji”, rekla je ona na zaustavljanju na otvaranju mosta Svilaj koji povezuje sjevernu Bosnu i Hrvatsku. “To je u našem zajedničkom interesu, ali vjerujem i da je to naša sudbina.”

Američki NATO vojnici patroliraju pored specijalne jedinice kosovske policije u blizini granice između Kosova i Srbije na Jarinju 2. oktobra 2021. dok Srbi uklanjaju kamione i automobile koji su blokirali granicu sa Kosovom.

A u oktobru je predsjednik Evropskog vijeća Charles Michel na samitu EU-Zapadni Balkan u Sloveniji rekao da je “ova regija od strateškog značaja za EU”. Blok je također obećao dodatnih 9 milijardi dolara za region kao dio novog plana razvoja i ulaganja.

Ali nisu svi u to uvjereni. „Istina je da već decenijama Balkan zapravo nije u fokusu Evropske unije“, rekla je Gervala-Švarc.

“Ali u stvari, to je vrlo prirodan dio Evrope—ako pogledate kartu, vidite da je Balkan sastavni dio evropskog kontinenta, neka vrsta ostrva okruženog EU i NATO-om. Dakle, misleći da jednostavno možete zanemariti Balkan i to bi moglo dobro da pođe za rukom za EU i NATO, pokazalo se prilično naivnom.”

Kosovo i Srbija imaju zajedničke ambicije prema EU, ali Priština optužuje Beograd za dvoličnost. „Za ogromnu većinu naših ljudi, Vučić — koji se čini da je partner nekima u EU — je samo Putinova marioneta.

“Rusija se prilično približila, a dijelom i EU preko svojih zastupnika. Taj razvoj ne predstavlja prijetnju samo za Kosovo, već i za EU u cjelini. A neke zemlje EU tu prijetnju ne vide tako jasno kao one trebalo bi.”

“Vlada Srbije i njeni saveznici do sada varaju EU. S jedne strane se pretvaraju da žele u EU, a za to dobijaju milijarde evra od EU. S druge strane se igraju EU. Ušli su u opasnu saradnju sa Kinom, Rusijom, čak kupuju oružje od Rusije i Kine.”

“Naš stav je jasan ovdje: jednostavno ne možete imati oba načina.”

„Nejasno je da li je to naivnost sa strane EU ili možda zaista planiraju da uvuku Srbiju u to upumpavanjem milijardi u Srbiju i gledanjem na drugu stranu kada se krše suštinske evropske vrednosti poput demokratije, vladavine prava i drugih važnih kriterijuma. odvijaju.”

SAD, NATO upozoreni da ne priznaju ništa, delujte na Rusiju pre nego što napadne Ukrajinu PROČITAJTE JOŠ, NATO upozoren da ne priznaju ništa, delujte na Rusiju pre nego što napadne Ukrajinu
Peter Stano, vodeći portparol EU za vanjske poslove, rekao je za Newsweek da blok održava “redovnu komunikaciju i odgovarajuće kanale i sa Kosovom i sa Srbijom ili Bosnom i Hercegovinom kako bi se bavio svim pitanjima vezanim za njihove odnose sa EU i njihov evropski put”.

“Ne može biti govora o posvećenosti EU Zapadnom Balkanu općenito, a posebno našim pojedinačnim partnerima”, dodao je Stano. “Niko nije uložio više energije i resursa u regiju od EU kako bi im pomogao u procesu transformacije, reformi i napredovanju ka EU.”

Visoki zvaničnik EU koji nije želeo da bude imenovan rekao je za Newsweek: „Svako, uključujući kosovskog ministra spoljnih poslova, ima pravo na svoje mišljenje i procene, čak i ako one možda ne odražavaju stvarnost.

„Predstavnici Kosova bi pre svega trebalo da se fokusiraju na ono što Kosovo mora da uradi umesto da ulažu energiju u razgovore o Rusiji, Srbiji itd.

„Trenutno od Kosova očekujemo da se zaista konstruktivno angažuju u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom uz posredovanje EU, pošto smo u poslednje vreme videli vrlo malo konstruktivnosti tamo od Prištine.

Srbija — zajedno sa Crnom Gorom, najnaprednijom od država Zapadnog Balkana na putu pristupanja EU — rekla je da je članstvo u bloku „najvažniji spoljnopolitički cilj Srbije“.

“Kako se približavamo tome, kao zemlja kandidat za članstvo u EU u poodmakloj fazi pregovora o članstvu, postepeno povećavamo stepen usklađenosti naše spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije”, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Newsweek.

“Naš odnos sa Ruskom Federacijom obilježen je istorijskim i kulturnim vezama, pragmatičnom saradnjom i međusobnom podrškom u međunarodnoj areni”, dodao je portparol.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je posvećeno političkom kompromisu sa Kosovom, “ma koliko to bilo bolan i komplikovan da se postigne”.

“U potpunosti smo posvećeni dijalogu i odričemo se bilo kakvog nametnutog rješenja usmjerenog na neki binarni ishod koji liči na igru ​​s nultom sumom”, rekao je portparol.

„Sukob na Kosovu i Metohiji ima veoma duboke istorijske korene, ali se skoro isključivo tiče Srba i Albanaca koji naseljavaju pokrajinu i definitivno nije deo neke velike geopolitičke šeme.

„Koliko god nekima bilo zgodno da zamisle geopolitičku podjelu, samo da bi se predstavili na ‘pravoj strani’, takva vrsta podjele jednostavno ne postoji u našem regionu.

SAD, također, nastoje povećati svoj utjecaj u regiji i povući zavađene nacije na Zapad. Američko angažovanje na Zapadnom Balkanu je dvostranački cilj, a administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa pohvaljena je zbog njegovog uspeha u obezbeđivanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji između Prištine i Beograda 2020. godine.

Ipak, sporazum nije uključivao srpsko priznanje Kosova, koje ostaje najznačajnija prepreka istinskoj normalizaciji i saradnji.

Portparol Stejt departmenta rekao je za Newsweek da će Bajdenova administracija zacrtati sličan put: “Sekretar Blinken je jasno stavio do znanja da nameravamo da gradimo napredak koji je prethodna administracija postigla na Balkanu; on je posebno pozdravio napore prethodne administracije da normalizuje odnose između Kosova i Kosova. Srbija.

„Sjedinjene Države su i dalje uverene da će sveobuhvatni, obavezujući sporazum o normalizaciji između Kosova i Srbije, koji postavlja temelje za trajnu saradnju i prosperitet, biti usredsređen na međusobno priznanje.

„Što se pre zatvori ovo poglavlje, to će građani i na Kosovu iu Srbiji pre videti nova radna mesta i mogućnosti za ulaganja u turizmu, energetici, infrastrukturi, tehnologiji i drugim sektorima kao rezultat prekogranične saradnje.

U međuvremenu, Bela kuća mora da gazi tanku liniju između tradicionalne podrške Kosovu, proširene saradnje sa Srbijom i regionalnog odvraćanja Rusije i Kine.

“Sjedinjene Države poštuju suverenitet Srbije i njenu politiku vojne neutralnosti. Naš strateški prioritet za Srbiju je isti kao i strateški prioritet Srbije: Povećana zapadna integracija i eventualno pristupanje EU”, rekao je portparol Stejt departmenta.

“Progresivna harmonizacija spoljne i odbrambene politike Srbije sa politikom EU je od ključne važnosti za Srbiju da bi postigla svoj cilj pridruživanja EU. Izbori u vezi sa vojnim nabavkama Srbije mogli bi uticati na njenu sposobnost da uskladi svoju odbrambenu politiku sa EU i to je pitanje koje pratimo blisko.

„Sjedinjene Države blisko sarađuju sa Srbijom na unapređenju naše bezbednosne saradnje, uključujući održavanje redovne zajedničke vojne obuke i vežbe i razvoj kapaciteta Srbije da doprinese mirovnim operacijama EU i UN.

“Povećali smo i složenost i učestalost ovih vježbi.”

Pokazati više
escort mersin - izmir escort