NajnovijeRegion

Interviju za NovaS: Glasaću da se Malom oduzme doktorat

“Mi nismo samo duboko podeljeno, već i pocepano, atomizovano društvo. Za institucije su teško može reći da postoje, pa smo svedoci činjenice da građani moraju sami da se organizuju da bi rešili neke od svojih osnovnih problema”, kaže u razgovoru za Nova.rs dekan Filozofskog fakulteta u Beograd profesor Danijel Sinani.

Profesore Sinani, od prvog oktobra ste zvanično postali novi dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu. Glasanje o tome završeno je još u junu, a tada ste rekli da na ovom položaju nećete praviti nikakve kompromise. Kako biste opisali prva dva meseca na čelu ove visokoškolske institucije? Da li je ipak moralo biti nekih kompromisa i gde je danas Filozofski fakultet u odnosu na vreme pre Vašeg mandata na čelu fakulteta?

„Kompromisa neće biti, jer se stavovi ne menjaju tako lako i tako brzo. Možete da promenite stav kada shvatite da grešite u nečemu, ali mi mislimo da još uvek nismo grešili u odnosima prema društvenim problemima, stanju javnosti, svakodnevnoj politici i drugim temama kojima smo se priključili ili koje smo pokrenuli. Ja sam pre ovog mandata bio prodekan za finansije, pa mi je način na koji fakultet funkcioniše već poznat, a sada imamo mladu i proaktivnu upravu i verujem da se prvi pozitivni rezultati već vide. Naravno, Filozofski fakultet je institucija duge tradicije i velikog ugleda i ne postoji potreba za radikalnim promenama, mi ćemo da pokušemo da dodatno unapredimo različite aspekte poslovanja – da ubrzamo procedure i komunikaciju između fakultetskih službi, modernizujemo opremu i da obezbedimo bolje uslove za rad i zaposlenih i studenata. Nažalost, imamo velikih problema sa infrastrukturom – zgrada je dotrajala, a iz Čika Ljubine ulice i s platoa nam kišnica prodire i plavi prostorije, tako da, na primer, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju ne može uopšte da radi, a nekoliko učionica je van upotrebe. Ovakvo stanje traje već godinama a rešavanje problema daleko prevazilazi i naše finansijske mogućnosti i naše nadležnosti. Probleme imamo, kao i svi ostali, i pri organizaciji nastave tokom pandemije koronavirusa, ali sve to nas je dodatno motivisalo da se bolje opremimo i obučimo za onlajn i kombinovanu nastavu i da uložimo više energije u poboljšanje nastavnog procesa i poslovanja fakulteta uopšte“.

Letos je došlo do prmene na čelu Rektorata, gde je doktorku Ivanku Popović na toj poziciji nasledio profesor Vladimir Đokić. Možemo primetiti da novog rektora često nema u javnosti. Da li je novi rektor rešio stare probleme stare probleme i u kakvoj se poziciji sada nalazi ova institucija u odnosu na vlast?

„Rektor sa svojim prorektorskim timom usmerava rad Univerziteta, koji kao insitucija ima bogatu tradiciju, ugled i autonomiju, te nikada ne zavisi od postupaka pojedinaca. Moje dosadašnje iskustvo sa rukovodstvom Univerziteta je pozitivno i rekao bih da se njihov rad u prethodna dva meseca može opisati kao pragmatičan i efikasan, pa očekujem da će se tako i nastaviti. Zašto nema rektora u javnosti je najverovatnije pitanje ličnog opredeljenja i nije na meni da to tumačim. Na kraju, i Vi i ja smo ovaj intervju dogovarali skoro mesec dana. Što se pozicije u odnosu na vlast tiče, svaka vlast želi Univerzitet uz sebe, na nama je da ostanemo svoji“.

Svedoci smo čestih otpora da prihvate naučno utemeljene stvar, a poslednja u nizu je vakcinacija. Otpori su veliki, a građani neretko veruju alternativnim izvorima informisanja. Gde se danas nalazi znanje u Srbiji i da li nam nešto govori novi pad na Šangajskoj listi, na kojoj je Srbija ispod 500. mesta?

„Pozicija na Šangajskoj listi nije od vitalnog značaja za rad Univerziteta, ali svakako da pad nije dobar znak. Razlozi za to su različiti i ima ih više, ali treba napraviti detaljnu analizu kako bi se vrednovanje i vidljivost Univerziteta popravili. Činjenica da se u nauku i prosvetu ne ulaže dovoljno u Srbiji je svakako jedan od bitnijih faktora, naučni radnici pokušavaju da obavljaju svoju delatnost u prilično lošim uslovima. Otpor ili ignorisanje naučnih istraživanja i mišljenja struke je u poslednje vreme generisan od strane vršioca vlasti, što se najbolje vidi u konkretnim primerima počevši od ideje da se gradi gondola na Kalemegdanu, preko potpunog urbanističkog haosa, mini hidroelektrana, ugrožavanja vodoizvorišta, pa do pokušaja dovođenja Rio Tinta ili trasiranja linija metroa – da navedem samo neke. Problem vezan za vakcinaciju predstavlja posebnu priču. Ukazivanje na oprečne i konfuzne poruke koje su na početku borbe s virusom stizale s vrha vlasti i koje su širene preko medija bliskih režimu već je postalo opšte mesto. Nepoverenje u takozvani krizni štab, nekonzistentna primena epidemioloških mera – rečju, nepostojanje jasne politike imunizacije i borbe protiv epidemije je otvorilo prostor za brojne spekulacije i širenje teorija zavere“.

Odbor za profesionalnu etiku potvrdio je javnu osudu diplome ministra Siniše Malog, nakon čega postupak ide na Senat univerziteta koji bi na narednoj sednici trebalo da poništi njegov doktorat. Kako Vi gledate na ovaj slučaj i šta očekujete u narednom periodu? Hoće li politika pobediti nauku?

„Odluka o tome da li je rad Siniše Malog plagijat ili ne, doneta je na organu koji je nadležan za to pitanje, pa sam i ranije isticao da mislim da teško može doći do njene promene. To se sada i obistinilo, pošto je Odbor za profesionalnu etiku potvrdio odluku i verujem da će Senat ukazati poverenje mišljenju svog odbora – taj korak bi, praktično, trebalo da bude samo formalnost. U tom smislu, smatram da politika neće pobediti nauku. Treba imati u vidu činjenicu da govorimo o Univerzitetu u Beogradu, kao jednoj od retkih institucija koja je sačuvala određenu autonomiju. Zbog svega toga politički uticaj značajno je ograničen, pa na Univerzitetu i dalje važe drugi kriterijumi. Uveren sam da će svi koji čine Univerzitet ostati čvrsti i rešeni u zaštiti autonomije, a samim tim i u zaštiti prosvete i nauke“.

Poslednjih dana građani Srbije protestuju od Subotice do Preševa. Energija je sve veća, a teme su različite – Rio Tinto, ekologija, referendum, Kosovo ili vakcinacija. Gde se u ovim okolnostima nalaze budući akademci i da li je naše društvo spremno za promene koje će inicirati mladići i devojke rođeni krajem devedesetih godina 20. veka?

„Ne mogu da se otrgnem utisku da smo danas u nezavidnoj situaciji koja se pogoršava iz dana u dan. Često govorim da smo mi ne samo duboko podeljeno, već i pocepano – atomizovano društvo. Za institucije se teško može reći da postoje, pa smo svedoci činjenice da građani moraju sami da se organizuju da bi rešili neke od svojih osnovnih problema. Nezadovoljstvo po različitim osnovama je, očekivano, kulminiralo i dovelo do ponovnog okupljanja ljudi na ulicama. Imam utisak da studentska populacija u ovim okolnostima nije organizovana tako da bi došlo do novih studentskih protesta, ali na postojećim okupljanjima je očigledno prisustvo velikog broja mladih ljudi, često i u liderskim ulogama, što je svakako donelo svežinu i novu energiju. Imam utisak da su ljudi konačno shvatili da moraju da uzmu stvari u svoje ruke kada su dovedena u pitanje prava na svež vazduh, zdravu vodu i hranu – praktično fizički opstanak nacije. Gde god da se nalazili, kakav god mikrosvet da smo formirali, problemi koji dolaze s činjenicom da živimo u nedemokratskom sistemu na kraju će doći i do naših vrata. U poslednjim danima desile su se, nažalost, i neke nove negativne i zastrašujuće pojave. Videli smo armade naoružanih ljudi koji su bili opremljeni motkama i čekićima i spremni da fizički nasrnu na svoje sugrađane. Još više zabrinjava činjenica da je policija, koja bi trebalo da štiti javni red i mir, zapravo saučestvovala u ovim aktivnostima, a pojedini njeni pripadnici su i prednjačili u osionosti i bahatosti.
Potpuno je jasno da čuvena mantra kako oni samo obavljaju svoj posao više ne može da bude opravdanje, pošto ni od koga ‘posao’ ne zahteva da gurne ženu preko ograde“.

Kompletan intervju sa dekanom Sinanijem čitajte u današnjem izdanju novine „Nova“.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort