KulturaNajnovije

Srbija: 25.rođendan Muzeja Jugoslavije glavna atrakcija Titovo…

Nakon krvavih devedestih i sloma jugoslovenske ideje, dve nekadašnje “dike” velike države nikom nisu trebale. Memorijalni centar Josip Broz Tito i Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije bili su balast u tadašnjoj surovoj društvenoj i političkoj klimi. Solomonsko rešenje našlo se pre 25 godina, kada je 1. decembra 1996. osnovan Muzej istorije Jugoslavije, koji će 2016. postati Muzej Jugoslavije.

Taj novi muzej trebalo je Jugoslaviju da „smesti u istoriju“… Ali, ispostavilo se da je redak muzeološki fenomen u svetu, sa neiscrpnim fondovima, u kojima ima još toliko toga neotkrivenog…

A kako je došlo do nicanja velelepnog zdanja na Dedinju? Kada 23. oktobra 1944. godine drug Tito stiže u oslobođeni Beograd odlazi pravo u Užičku, u tada najprivlačniju kuću na elitnom brdu. Još tokom Narodnooslobodilačke borbe za Beograd, kako je beležio Vladimir Dedijer, „posebna jedinica odvojena je kako bi pronašla odgovarajuću rezidenciju za vrhovnog komandanta“, a Milovan Đilas je pričao da je „ta rezidencija bila unapred određena kao i kompleks Belog dvora“.

Skrasili su se tu Tito i Jovanka, ali to zdanje im nije bilo dovoljno. Već 1962. godine Tito kao rođendanski poklon dobija Muzej 25. maj, prvi namenski projektovan i građen muzej. Samo tri godine kasnije u neposrednoj blizini rezidencije Josipa Broza niče objekat koji je služio kao depo za poklone koje je Tito primao prilikom brojnih susreta sa državnicima i zvaničnicima iz zemlje i sveta, nazvan Stari muzej.

A 1975. izgrađena je Kuća cveća, kao zimska bašta u neposrednoj blizini rezidencije u Užičkoj, sa sve vrtom i fontanom u centralnom delu, a bočne strane bile su životni prostor sa privatnim sobama i radnim kabinetom, da bi na kraju postalo mesto počinka Josipa Broza Tita.

Titovo imanje nastavlja da se širi pravljenjem pristupnog platoa Muzeja sa amfiteatrom i fontanom u sredini… I na kraju je osnovan Memorijalni centar Josip Broz Tito – celina od 10 objekata na mestu gde je „doživotni predsednik“ živeo u Beogradu, koja je podrazumevala Ulaznu kapiju, Muzej 25. maj, Stari muzej, Kuću cveća, Spomen-zbirku, Lovačku kuću, Bilijarnicu, Rezidenciju, Muzej 4. juli 1941, restoran Mladost, uz Park skulptura…

– Memorijalni centar Josip Broz Tito i Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije su zaista bile velike muzejske ustanove. Sadržale su artefakte, dokumente i foto-dokumente o mnogo širim temama, nego što njihovo ime kazuje – objašnjava Radovan Cukić, kustos muzeja koji danas slavi 25. rođendan otvaranjem izložbe „O fabrikama i radnicima“.

Muzej, nastao spajanjem dve „nepotrebne“ institucije, krije međutim pravo blago u svojoj impresivnoj kolekciji.

– Muzej Jugoslavije, i po svojim sadržajima i svojoj delatnosti, predstavlja neprocenjivu i jedinstvenu kulturnu, umetničku i istorijsku vrednost. Brojni i vredni eksponati, njih oko 200.000, poreklom kako domaće provenijencije, tako i iz mnogih zemalja sveta u vremenskom razdoblju od praistorije do naših dana, čine deo umetničkog i istorijskog sadržaja više od 30 zbirki Muzeja Jugoslavije – pričao je prošle godine za naš sajt Momo Cvijović, dugogodišnji kustos, a potom i savetnik ovog muzeja.

I dok se dobar deo predmeta, kako je svedočio Cvijović, može svrstati u kategoriju „običnih“, vrednost toj vrsti materijala daju njeni darodavci, među kojima su važni državnici druge polovine 20. veka: Lindon Džonson, Leonid Brežnjev, Ho Ši Min, Urho Kekonen, Franc Jonas…

– Trudimo se i dalje da prikupljamo građu koja govori o Jugoslaviji, jugonostalgiji, jugosferi, ali i pre početka njenog postojanja 1918. godine. Naše granične tačke jesu uslovno 1918-2006. godina ali prikupljamo materijal koji govori i o jugoslovenskoj ideji i sentimentima i nakon raspada zemlje – objašnjava Cukić, dodajući da je jugonostalgija danas prisutna ne samo u Srbiji, već i u drugim jugoslovenskim republikama.

– Jedan smo od muzeja koji je najposećeniji u Beogradu, i veoma je atraktivan za strane posetioce. Imamo više različitih publika. Jedna nas percipira kao muzej socijalističke Jugoslavije, jer postoji jaki ideološki naboj iz vremena do 1990. godine, kao i zbog toga što je Kuća cveća deo našeg kompleksa, ali imamo sve više i publiku koja vidi kao ozbiljnu muzejsku ustanovu koja kritički propituje jugoslovensko nasleđe i bavi se i prvom Jugoslavijom, i globalnim fenomenima koji nisu ograničeni regionom zapadnog Balkana. Strani posetioci najviše su fascinirani jedinstvenošću muzejskog prostora. Uvek traže nešto što mogu da vide samo u tom mestu i nigde više a Muzej Jugoslavije je takvo mesto. Oduševljeni su i atraktivnom lokacijom na kojoj se muzej nalazi, veličinom Jugoslavije pre svega u socijalističkom periodu, pa i globalnom popularnošću Tita.

Muzej baštini sve što je vezano za Josipa Broza Tita, što mu je i jedan od glavnih aduta:

– Postoji veliki broj ljudi ne samo odavde, nego čak i inostranstva koji kada dođu ovde jedna od retkih stvari koju znaju jeste da je Tito tu nekada živeo – kaže naš sagovornik, a na pitanje šta je od Titove zaostavštine najimpresivnije, izdvaja fotografske zbirke, za koje je zadužen:

– Te kolekcije koje mi baštinimo su izuzetno značajne, ne samo nacionalno, nego i globalno s obzirom da govore o specifičnoj poziciji koju je Jugoslavija imala tokom hladnoratovskog sveta. Impresivne su i po veličini, jer broje na stotine hiljada fotografija, negativa, foto-albuma. Istorijski najvažnije su možda fotografije sa Prve Konferencije nesvrstanih, održane pre 50 godina u Beogradu. Ali, imamo i značajan fond iz perioda Kraljevine Jugoslavije i nekoliko vrednih fotografskih legata poput onih Stevana Kragujevića i Mirka Lovrića… Materijalno vredni i unikatni materijali su u zbirci odlikovanja, potom u zbirci primenjene umetnosti, koja sadrži jako puno poklona koji govore i o specifičnim vezama koje su postojale između Jugoslavije i Tita i drugih zemalja – objašnjava Cukić.

Upravo za te poklone bilo je rezervisano posebno mesto. I ta kolekcija poklona takođe priča zanimljivu priču o Jugoslaviji… Najraniji poklon koji je Tito dobio svojom simbolikom, kako nam je pričao Momo Cvijović, kao da anticipira maršalov politički uspon.

– Kralj Grčke Pavle I poklonio je Titu u Atini 1954. godine antički korintski šlem, s kraja 7. i početka 6. veka pre naše ere. A jedan od značajnijih darova stigao je od iranskog šaha Reze Pahlavija – replika Ukaza Kira Velikog iz 539. godine pre naše ere, poznatog kao Kirov cilindar. Jedinstven je i poklon cara Haila Selasija Titu povodom Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu – pribor za pisanje koji u stvari predstavlja maketu carskog prestola!

Drugi deo izložbe „O fabrikama i radnicima“ koja je od danas postavljena u Muzeju Jugoslavije, povodom 25. rođendana, od 7. decembra će biti dostupan i u Muzeju nauke i tehnike:

– Ideja je bila da napravimo izložbu koje će pitanje industrije i industrijskog nasleđa u Srbiji prikazati na kompleksan način. Želja nam je bila da pokrijemo različite fenomene koji se odnose na proces industrijalizacije, industriju i onoga što je ostalo iza nje u ovom dobu deindustrijalizacije – bilo da je u pitanju uticaj na životnu sredinu, srednje i visoko obrazovanje, položaj radnika, uloga stranog i domaćeg kapitala… A sve to kroz primere nekoliko velikih industrijskih centara: Kragujevac, u kojem se nalazio Vojno- tehnički zavod, kasnije preimenovan u fabriku „Crvena zastava“, potom Leskovac, sa Tekstilnom industrijom, Zrenjanin sa Industrijsko-poljoprivrednim kombinatom „Servo Mihalj“, Bor i Majdanpek, sa rudarskim kombinatima i Niš sa Elektronskom industrijom. Svaki od ovih velikih industrijskih kompleksa izvršili su ogroman uticaj na sredinu u kojoj su ponikli, toliko da se njihovo građanstvo vrlo često identifikovalo sa tim fabrikama, smatrajući ih delom svog identiteta – objašnjava Radovan Cukić, kustos i koautor izložbe, dodajući da o tim nekadašnjim jugoslovenskim gigantima, danas uglavnom propalim, svedoče brojni materijali:

– To su fotografije, proizvodi, mašine… Ali, o nekima, iza kojih nije ostalo ništa, svedoče samo sećanja i uspomene bivših radnika, koji na izloženim fotografijama izgledaju srećno i radosno, dok su devedesete, zbog ratova, kriza, sankcija dočekali u sasvim drugačijem raspoloženju…

Pokazati više
escort mersin - izmir escort