EkonomijaNajnovije

Najveća inflacija u Nemačkoj u 3 decenije, pritisak na Evropsku centralnu banku

Najveća inflacija u Nemačkoj zabeležena u poslednje tri decenije pritisnula je Evropsku centralnu banku (ECB) da pooštri izuzetno labavu monetarnu politiku, pišu svetski mediji.

Rekordan nivo inflacije

Nemačke potrošačke cene u novembru su dostigle 29-godišnji maksimum, pošto sve veći troškovi energije i uska grla u lancima snabdijevanja opterećuju vodeću evropsku ekonomiju, piše agencija Frans pres.

Preliminarni podaci objavljeni u ponedeljak, 29. novembra, pokazuju da je godišnja stopa inflacije porasla na 5,2 odsto – ubrzavajući se peti mesec zaredom – što je delimično izazvano skokom cena energenata od 22 odsto, saopštila je nemačka agencija za statistiku Destatis, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Veća potražnja nakon ublažavanja mera ograničenja zbog korona virusa podigla je, naglašava AFP, cene energenata i dovela do nestašice ključnih sirovina i radne snage širom sveta.

Nemačka centralna banka Bundesbank saopštila je početkom novembra da bi inflacija u zemlji ove godine mogla da poraste na nešto manje od šest odsto, dok pojedini ekonomisti veruju da će decembarska inflacija imati novi rekord od ponovnog ujedinjenja Nemačke.

Rojters naglašava da rekordan nivo inflacije potrošačkih cena u Njemačkoj – poslednji put zabeležen u junu 1992. – povećava pritisak na Evropsku centralnu banku da pooštri svoju ultralabavu monetarnu politiku.

Članica odbora ECB-a Izabel Šnabel rekla je za njemačku televiziju ZDF da porast nije bio iznenađenje te da veruje da je inflacija dostigla vrhunac u novembru, što znači da bi bilo preuranjeno podizati stope iznad ciljanih dva odsto jer će se povećanje cena verovatno postepeno usporavati sledeće godine.

„Iako će stope inflacije ostati na relativno visokom nivou u predstojećim mesecima, trend pada bi trebao biti vidljiv „, rekao je analitičar VP Banke Tomas Gicel dodajući da će ECB mirno reagovati na najnovije podatke. „Ako ne bude učinaka drugog kruga, cilj ECB-a od dva odsto trebao bi biti ponovno postignut do sredine 2022.“, kazao je.

Opiranje ECB

Godišnji rast cena je najveći u poslednje tri decenije i premašio je očekivanja većine ekonomista, ali se Evropska centralna banka opire pozivima da pooštri monetarnu politiku uz tvrdnju da je rast inflacije privremen, ukazuje Fajnešl tajms.

Nestalne cene su osetljiva tema u zemlji u kojoj je odnos ljudi prema novcu još uvek pod velikim utiskom hiperinflacije iz 1920-ih i 1940-ih koja je uništila ušteđevinu većine Nemaca. Međutim, dodaje londonski list, ECB je pokušala da smiri zabrinutost zbog rasta cena rekavši da će dosta jednokratnih uzroka inflacije nestati sledeće godine.

Na to ukazuje nekoliko faktora, među kojima i ograničenja koja su najavljena ovog meseca da obuzdaju rekordan porast slučajeva korona virusa koja bi mogla da smanje potrošnju i potrošačke cene.

Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je prošle nedelje da bi pooštravanje monetarne politike kao odgovor na trenutni porast inflacijebilo „pogrešno“, predviđajući da će pritisci na cene izbledeti do trenutka kada takve mere stupe na snagu 18 meseci kasnije.

Nemačka nije sama u suočavanju sa rastućom inflacijom, ističe londonski list dodajući da su cene u Belgiji porasle za 5,6 odsto ovog meseca, dok su španske potrošačke cene, prema podacima objavljenim 29. novembra, porasle za 5,6 odsto — takođe najbržim tempom od 1992.

Rast inflacije u evrozoni

Agencija za statistiku EU izvestila je u utorak, 30. novembra da je inflacija u evrozoni porasla na najviši nivo od uvođenja zajedničke valute, dostigavši duplo više od cilja Evropske centralne banke od dva odsto, napisao je Politiko.

Eurostat je saopštio da je godišnja inflacija u 19 zemalja koje koriste evro u novembru dostigla 4,9 odsto, u odnosu na 4,1 odsto u oktobru. To je, naglašava briselski portal, znatno iznad onoga što je većina analitičara očekivala.

24 December 2020, Berlin: Empty bread shelves are seen at a branch of a supermarket chain in Mahlsdorf. Photo: Paul Zinken/dpa,Image: 578375808, License: Rights-managed, Restrictions: GERMANY OUT, Model Release: no, Credit line: Paul Zinken / AFP / Profimedia

Ono što mnoge ekonomiste sve više brine je bazna inflacija, koja isključuje promenljive faktore kao što su cene hrane, alkohola, duhana i energenata. Ona je skočila sa dva na 2,6 odsto, što sugeriše da bi inflacija zapravo mogla sporije da pada.

Ovakav razvoj događaja ponudio je argument delu Upravnog saveta ECB-a koji strahuje da bi inflacija mogla biti upornija nego što se pretpostavlja. Stoga bi, ocenjuje Politiko, Evropska centralna banka trebalo da, barem u bliskoj budućnosti, revidira svoje projekcije inflacije naviše na svom predstojećem sastanku u decembru.

U normalnim okolnostima, kako ističe Asošiejtid pres, rekordna godišnja stopa inflacije, verovatno bi izvršila pritisak na Evropsku centralnu banku da počne da razmišlja o izgledima za podizanje svoje glavne kamatne stope.

Međutim, nedavno otkriće omikrona, novog soja korona virusa, prouzrokovalo je neizvjesnost u vezi s globalnim ekonomskim perspektivama i kao rezultat toga, očekuje se da će se centralne banke širom sveta suzdržati od velikih promena politike u skorije vreme.

Nedostatak smernica

Zaposleni u nemačkim saveznim državama dobili su krajem novembra povišicu od 2,8 odsto i jednokratnu isplatu bez poreza od 1.300 evra, u dogovoru koji će u konačnici pokriti gotovo 3,5 miliona ljudi. U međuvremenu, nova vlada Olafa Šolca planira podići minimalnu platu u zemlji za 12 evra do kraja sledeće godine. Oba poteza bi mogla imati teško zanemarive posledice, ocenjuje Blumberg.

Jedan od razloga zašto su zvaničnici uspeli da klasifikuju trenutni skok inflacije kao „privremeni“ je taj što se sekundarni učinci do sada nisu uspjeli ostvariti. Međutim, nemačko Veće ekonomskih savetnika i nacionalni tabloid Bild izdali su upozorenja o iznimno labavoj monetarnoj politici.

Centralna banka treba da bude transparentnija u opisivanju svog izlaska iz monetarnih stimulansa, kazao je član vladinog Veća ekonomskih savetnika Folker Viland tvrdeći da bi isključivanje prekida negativnih kamatnih stopa sledeće godine moglo biti greška, napisao je Blumberg u drugom tekstu.

On smatra da bi ECB trebalo da kaže tržištu kada bi stope mogle da porastu, odnosno da bi trebalo razmotriti izradu projekcija kamatnih stopa sličnih onima koje objavljuju američke Federalne rezerve čije najnovije ažuriranje iz septembra pokazuje da se troškovi zaduživanja u SAD dugoročno smiruju na 2,5 odsto.

Dok su veće kamatne stope sledeće godine u planu za SAD, zvaničnici ECB-a, tvrde da je rast u evrozoni „van grafikona“. Međutim, dodaje Blumberg, u nedostatku formalizovanih smjernica, investitori i dalje koketiraju s tom idejom.

Viland smatra da bi „kvantitativni“ pristup prenošenju namera kreatora politike mogao pomoći u rešavanju ove vrste spekulacija. Iako bi stope inflacije mogle pasti „veoma brzo“ u narednim mjesecima, Viland tvrdi da i dalje postoje „rizici za rast“ u šta spadaju dugotrajna uska grla u snabdijevanju, porast plata i obilna ponuda novca i kredita.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort