NajnovijeRegion

Vlast u Srbiji je na CNN reklamirala jeftinu radnu snagu, sad se to i ostvarilo

Ono što je Srbija želela da postigne emitovanjem spota na CNN još 2014, u kome je nudila “kvalifikovanu, a jeftinu radnu snagu”, to je i dobila. Deo stranih investitora, koji su iz državnog budžeta dobijali milione evra subvencija, isplaćuju niske plate zaposlenima, teraju ih da rade i po 12 sati dnevno, a pojedini su zabranjivali čak i odlazak u toalet. A u kakvom su položaju radnici iz inostranstva koji su na privremenom radu u Srbiji, mogli smo da vidimo na primeru 500 Vijetnamaca koji su angažovani na izgradnji fabrike “Linglong”.

Još pre sedam godina na CNN zavrtela se reklama u kojoj Privredna komora Srbije poziva strane investitore da investiraju u Srbiju – “zemlju kvalifikovane, a jeftine radne snage”. Ta reklama izazvala je revolt u srpskoj javnosti, a sindikati i ekonomisti ocenili su je kao “sramnu” i “uvredljivu”.

Međutim, ispostavilo se da je taj video spot PKS i te kako imao efekat. To smo mogli ovih dana da vidimo na primeru “Linglonga”, ali i niza drugih fabrika u vlasništvu stranaca, koji su, paradoksalno, od kojih su neki dobili na desetine miliona evra subvencija iz državnog budžeta.

Vijetnamci kao robovi

Najgore iskustvo imalo je oko 500 radnika iz Vijetnama koji grade fabriku guma “Linglong” u Zrenjaninu. Kako su mediji objavili, ova kineska kompanija od države je za svoju investiciju dobila ozbiljnu pomoć – 95 hekatara zemljišta bez naknade i 75 miliona evra.

Međutim, vijetnamski radnici koji grade fabriku u Srbiji žive i rade kao u robovlasništvu. Njima su po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši, sloboda kretanja im je bila ograničena, a pojedini su u izjavama za medije govorili da ni plate nisu isplaćene, te da im je nedostupna i medicinska pomoć.

Uslovi u barakama u kojima su smešteni ispod su ljudskog dostojanstva, što se moglo videti i na snimcima i fotografijama koje je objavila N1.

“Oni zaista žive u barakama u kojima je dole beton, spavaju na krevetima koji su samo jedna daska preko koje je stavljen tanak jorgan, hrana im je ograničena, kupaju se u kupaonici u kojoj je takođe dole beton. Imaju nekoliko tuševa i dva bojlera na 500 ljudi i samo dva toaleta na 500 ljudi“, rekla je Tina Piskulidis iz organizacije “Astra”.

Tek nakon što su mediji i nevladine organizacije digli uzbunu, radnici su premešteni, a pasoši su im vraćeni.

Predstavnike vlasti mnogo ne zabrinjavaju uslovi u kojima radnici žive i rade.

„Šta želite, da uništimo investiciju od 900 miliona dolara? Ako je inspekcija ustanovila da su uslovi loši, napraviće nove uslove, nema potrebe za hajkom”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Zaposleni u Juri nosili pelene

Ni uslovi u kojima rade građani Srbije kod pojedinih investitora koji su dobili ogroman podsticaj iz kase države nisu mnogo bolji. Tako se kompanija južnokoreanska “Jura” našla u centru pažnje javnosti nakon što je list “Danas” 2016. objavio da je zaposlenima bilo zabranjeno da za vreme radnog vremena idu u toalet i da im je savetovano da nose pelene.

Predstavnici sindikata tvrdili su da su radnici maltretirani i fizički i mentalno, da su otpuštane trudnice i porodilje, a da su bez posla ostali zaposleni koji su planirali da osnuju sindikat.

Uz sve to, kako je pisao “Danas”, prosečna plata u fabrici iznosila je svega 25.000 dinara, iako je država “Juri” za svako radno mesto dala 10.000 evra. Samo u 2015. ta kompanija je iz državne kase dobila 950.000 evra.

Režim pelena i u “Geoksu”

Mnogo bolje iskustvo nisu imali ni 1.200 radnika italijanske fabrike “Geneks” u Valjevu, koji su preko noći ostali bez posla.

Kako su objavili mediji, plate radnika su bile niske, kretale su se od minimalca do najviše 50.000 dinara, a radilo se u tri smene u režimu „pelena“, subotom i nedeljom, zbog čega su povremeno organizovani protesti.

Geoks je u Valjevu radio pet godina, a od države je dobio čak 16 miliona evra, ali i zemljište i infrastrukturu.

Odlazak Geoksa premijerka Ana Brnabić objasnila je rastom minimalne zarade.

“Kompanije kao što je Geoks ne mogu da isprate to što je u Srbiji prosečna plata 65.000 dinara i to što se planira i povećanje minimalne zarade iznad 35.000 dinara, pa zato idu u zemlje u kojima mogu da plaćaju radnike manje”, rekla je Brnabić.

Bolnička nosila u britanskoj fabrici

Loš tretman imali su i zaposleni u britanskoj fabrici “Aptiv” u Leskovcu, koje je poslodavac terao da rade 12 sati dnevno. To se promenilo nakon pobune u fabrici i posete inspekcije.

Mediji su pisali da su radnici „Aptiva“ imali na raspolaganju i bolnička nosila jer se neretko dešavalo da im pozli, pa je ta firma nabavila čak 50 komada da stoje u pogonima za slučaj nužde.

Samo u 2020. ta kompanija je od države dobila subvencije od 7,5 miliona evra za zapošljavanje radnika.

Iako od predstavnika vlasti često čujemo da Srbija više nije zemlja jeftine radne snage, stvarno stanje je drugačije. Osim ponižavajućeg ophođenog poslodavca, što se moglo videti iz navedenih primera, o položaju radnika dovoljno govori podatak iz prošle godine po kojem je više od dve trećine njih primalo platu manju od prosečne.

Pokazati više
escort mersin - izmir escort